3
Jedino Hitna pomoć ima ekipe osposobljene za transport pacijenata iz jedne bolnice u drugu, iz jednog grada u drugi i ne postoje posebne ekipe za taj posao. Kada dobiju poziv, oblače zaštitna odela i kreću.
Postoje trijažni centri – Infektivna klinika i Bežanijska kosa. Oni upućuju pacijente tamo gde ima mesta, piše RTS.
U početku to su bili Arena, Infektivna klinika, Insitutut za reumatologiju, a u prethodnih desetak Pančevo, Smederevo, Mladenovac, Niš, Niška banja, Sokobanja i Vrnjačka banja.
Pročitajte još:
Kada su pacijenti na kiseoniku, dodaju u Hitnoj pomoći, mora da ide cela lekarska ekipa. Uvek se gleda da to ne bude samo jedan pacijent, nego dva-tri, a kada su sa lakšom kliničkom slikom i po sedmoro.
U takvim situacijama pacijenti čekaju nekoliko sati. Drugačije se ne može, jer, primera radi, za transport do Vrnjačke Banje i povratak potrebno je i do sedam sati.
„Što se tiče transporta to su lakši pacijenti koji nemaju veće tegobe, ali jednostavno zahtevaju prevoz, jer možda je sve u redu sa analizama, ali rendgen pokazuje nešto drugo, pa da ne dođe do gušenja“, navodi dr Sergej Pantić, pomoćnik direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Pojedini pacijenti, ipak, izaberu da ih vozi neko od članova porodice. U Hitnoj pomoći kažu da za 24 sata u Beogradu obave oko 30 prevoza, a do bolnica u drugim gradovima i do 120, zavisi od dana.
Opreme imaju dovoljno. Međutim, i među zaposlenima ima bolesnih: 30 lekara, 20 vozača i više od 30 medicinskih tehničara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
