68
U srpskim školama se na početku ove školske godine spremala katastrofa, koja je, barem za sada, izbegnuta. Naime, novi Zakon o racionalizaciji podrazumev kombinovanu nastavu za učenike od 5. do 8. razreda. To bi u praksi značilo da u školama u manjim sredinama, u istoj učionici sede đaci petog i sedmog razreda, a nastavnik je prinuđen da kombinuje gradivo i izvede nemoguće. Ovim merama najdrastičnije su bile pogođene škole u iavnjičkom kraju. Ipak, dogodio se razum, pa se od takve odluke i katastrofe odustalo.
Škole u ivanjičkim selima su pred početak školske godine dobile obaveštenje da će se primenjivati kombinovana nastava. Kada je školska godina već počela usledio je zaokret i novo obaveštenje – „sve ide po starom“.
U ivanjičkom kraju u prvom krugu pet seoskih škola je bilo ugroženo kombinovanom nastavom – Mučioci, Katići, Međurečje, Kovilje i Bratljevo. U poslednjem krugu ostale su dve škole iz Kovilja i Bratljeva. Međutim, desio se preokret.
„Ove dve škole ostale su na samom početku školske godine da rade po tom kombinovanom načinu, kako je Ministarstvo prosvete zamislilo. Ipak, naknadno su nam, kada je škoslka godina već počela, javili da neće biti kombinacija u ivanjičkom kraju. Škole rade normalno kao do sada“, objašnjava nam Dragoslav Radojević, nastavnik fizičkog i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika iz Moravičkog okruga.
On kaže da su nastavnici već navikli da se snalaze i da im odluke budu saopštavane u poslednjem momentu, ovo za njih nije bilo ništa novo.
„Srećni smo što nam je ove godine tako, što sve ostaje po starom. Sada smo se izborili, videćemo kako će biti naredne godine. Nije samo Ivanjica ugrožena“, ističe sagovornik Nova.rs.
On ističe da bez škola nema ni sela i da bi trebalo sprečiti gašenje škola po Srbiji.
„Nekada je u seoskim školama bilo i po 700 šaka, a sada ne želim ni da pričam o tome. Samo ću reći da je jako malo đaka“, ogorčen je Radojević.
Sa druge strane, Ministarsvo prosvete poručilo je da nije ideja da se ukidaaju škole po Srbiji i da se kombinovanom nastavom ne ide ka tome. Ipak, srpska sela su sve pustija, nije potrebno Ministarsvo prosvete seoske škole gase se same od sebe, nestaju.
Zašto je kombinovana nastava katastrofa i kako bi to izgledalo u praksi
Sve probleme koje bi sa sobom donela kombinovana nastava pojasnila nam je nastavnica srpskog i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković. Njeno pojašnjenje prenosimo vam u celosti:
Praktično, nastava u malim školama izgledaće ovako, bar što se tiče srpskog jezika i književnosti.
Situacija prva – po Uputstvu su spojeni peti i sedmi razred Sa petacima radim nominativ, sa sedmacima pripovetku „Vođa“. Radoja Domanovića. Imam 45 minuta. Nikome ništa nije jasno! Na početku karijere, u petom razredu padeže sam radila celo prvo polugodište, sada 7 časova (ali to je već priča o obesmišljavanju planova i programa).
Ne postoje nastavne metode da ono što teško možete za jedan, uradite za pola časa. Nije do nastavnika, do situacije je. Deci će biti teško, možda i preteško. Treba tako savladati i srpski i matematiku i biologiju, fiziku, hemiju i sve ostale predmete. Nema tu napretka, samo muka.
Situacija druga – po Uputstvu su spojeni peti, šesti, sedmi i osmi razred Sa najmlađima radim promenjive reči, sa šestacima – palatalizaciju. Sa sedmim, divnog Andrića i (za taj uzrast neprimerenu) pripovetku „Jelena, žena koje nema“.
Tu je i osmi razred sa kojim obrađujem delo „Mamac“, Davida Albaharija, koje je neko (ko pojma nema o školi), iz četvrtog srednje „spustio“ u poslednji razred osnovne škole.
Više ne radim 22.5, nego 11.3 minuta po uzrastu! I opet, nije do nastavnika što deca neće znati ni gramatiku, ni književnost, do Ministarstva prosvete je i do Vlade Srbije. Nisu deca kriva, nikada nisu.
Bonus video: Kako je protekao prvi dan škole dečaka u invalidskim kolicima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
