0
Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća Beograd tokom 2019. obračunavalo je i isplaćivalo velikom broju zaposlenih osnovne zarade koje su bile duplo manje od minimalne zarade propisane zakonom, sledi iz izveštaja o reviziji ovog preduzeća koji je objavio državni revizor.
Kako piše Nova ekonomija, obračun osnovne zarade u toku 2019. godine, vršio se na osnovu vrednosti radnog časa koja je niža od minimalne vrednosti radnog časa koja je utvrđena u skladu sa zakonom (155,30 dinara neto), uvećane za 20%, po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada. To nije u skladu sa članom 111 Zakona o radu kojim je propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Takođe, ovakva poltika preduzeća bila u suprotnosti sa Kolektivnim ugovorom kojim je propisano da vrednost radnog časa ne može biti niža od minimalne vrednosti radnog časa koja je utvrđena u skladu zakonom, uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
U 2019. godini, preduzeće je obračunalo i isplatilo osnovnu zaradu u nižem iznosu od propisane minimalne zarade u ukupnom iznosu od 2.777 hiljada dinara. Takođe, preduzeće je obračunalo i isplatilo osnovnu zaradu u nižem iznosu od propisane minimalne zarade uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u ukupnom iznosu od 45.509 hiljada dinara.
Počev od juna meseca 2020. godine ovo komunalno preduzeće je obračun i isplatu minimalne zarade zaposlenima uskladilo sa Zakonom o radu.
Primera radi, u mesecu sa 184 radna sata, radnik je po zakonu trebalo da primi najmanje 155,3 dinara po satu odnosno 28,5 hiljada dinara neto (što je 38.500 dinara bruto ili nešto više od 209 dinara bruto po satu). Međutim, firma im je obračunavala vrednosti bruto sata od oko 100 dinara.
Broj zaposlenih kojima je obračunata i isplaćena osnovna zarada manja od minimalne predviđene kolektivnim ugovorom, kretao se, u zavisnosti od meseca, od 600 do 1100 zaposlenih, pokazuje tabela u izveštaju revizora.
Preduzeće je u 2019. godini, prema podacima iz kadrovske evidencije, imalo prosečno 2.585 zaposlenih, gotovo svi na neodređeno.
Na privremeno povremenim poslovima angažovano u proseku mesečno 250 radnika.
U isto vreme, revizor je napisao da je ovo javno preduzeće za troškove reklamiranja izdvojilo 26 miliona dinara, od čega najviše 21 milion na Studiju B u većinskom vlasništu Saša Blagojević, inače i vlasnika provladinog tabloida Alo.
