"Ne postoji javni interes od izgradnje malih hidroelektrana, već isključivo privatni". Analize Ekološkog udruženja Rzav, izrađene uz podršku WWF Adria, ukazuju da je neophodno hitno ukidanje podsticaja povlašćenim proizvođačima električne energije iz malih hidro elektrana u Srbiji.
Prema poslednjem Izveštaju Agencije za energetiku, na kraju 2021. godine u proizvodnji električne energije je učestvovalo 149 malih hidroelektrana, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od svega 1,36 odsto.
Uprkos tom zanemarljivom učešću u snabdevanju energetskog sistema Srbije, zahvaljujući sistemu podsticaja u okviru kog dobijaju status povlašćenog proizvođača i zagarantovani profit na period od 12 godina, vlasnicima malih hidroelektrana je samo tokom 2021. godine isplaćeno više od 21 miliona evra.
Ovo su samo neke od činjenica koje su iznete na konferenciji pod nazivom „Gde smo nakon više od 10 godina od uvođenja podsticaja za male hidroelektrane?“ koju su Ekološko udruženje Rzav u saradnji sa Svetskom organizacijom za prirodu WWF Adria i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno organizovali u Užicu i Kragujevcu.
Na konferencijama je zaključeno da ne postoji javni interes od izgradnje malih hidroelektrana, već isključivo privatni.
„Visina naknade za korišćenje voda za proizvodnju električne energije plaća se po kWh proizvedene električne energije na pragu elektrane i iznosi, za MHE do 10 MW 2,3 odsto na cenu 1 KWh od 3,70 dinara. Prihod od naknade pripada budžetu Srbije tako da lokalne zajednice na čijoj teritoriji rade MHE i devastiraju okolinu, nemaju nikavu nadoknadu od njihovog rada. U skladu sa tim, proizvođači električne energije iz MHE u Srbiji su po osnovu naknade za korišćenje voda kao javnog dobra u 2021. godini platili ukupno 28 miliona dinara odnosno svega 245.000 evra“, objašnjava Damir Miljević, ekonomski analitičar.
S obzirom na društveno-ekonomske gubitke i nepovratnu ekološku štetu po ukupan biodiverzitet koju nanose, kao i činjenicu da su pozitivni efekti njihove izgradnje zanemarljivi sa energetskog i ekonomskog stanovišta, potrebno je zabraniti izgradnju ovih hidroenergetskih objekata ne samo na vodotocima u zaštićenim područjima, već i i na svim ostalim u Srbiji.
„Imajući u vidu probleme sa kojima se suočavaju sve zemlje Zapadnog Balkana, pa tako i Srbija, kada je u pitanju zagađenje vazduha i izazovi u okviru dekarbonizacije, jasno je da u narednom periodu neophodno povećati udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, povećati broj projekata i investicija u oblasti obnovljivih izvora, pri čemu značajan deo proizvedene energije treba da bude namenjen potrošnji u Republici Srbiji, a ne inostranoj prodaji“, ističe advokat Jovan Rajić iz RERI.
Sada je gotovo evidentno da se ukupna šteta koja će po društvo nastupiti u narednih 10 godina korišćenjem postojećeg modela subvencija proizvodnje električne energije iz MHE, uz sadašnju visinu podsticajnih otkupnih cena, samo po osnovu podsticanja sadašnjeg broja proizvođača iz MHE, može proceniti na preko 100 miliona evra.
Organizacije su saglasne da u cilju očuvanja vodnih resursa, mehanizam za ukidanje subvencija leži u izmeni postojećeg zakonodavnog okvira.
Kako je trenutno u postupku usvajanja, odnosno, javne rasprave, Prostorni plan Republike Srbije sa periodom trajanja od 2021 do 2035. godine, najjednostavniji put je izmena rešenja u ovom najvišem planskom aktu, na način da se njime zabrani izgradnja malih hidroelektrana.
Takođe, iznosi naknada za korišćenje javnih dobara su nerealno niski, što ih čini vrlo stimulativnim za investitore u MHE, organizacije će kroz izmenu Zakona o korišćenju javnih dobara uticati da se višestruko poveća iznos vodne naknade za korištenje vode za proizvodnju električne energije iz postojećih MHE kako bi se bar delimično sanirala društvena šteta koja će nastati po osnovu njihovog daljeg rada.
Na ovaj način, bilo bi onemogućeno lokalnim samoupravama da selektivno tumače propise i ne bi postojao planski osnov da se na lokalnom nivou drugačije tretira ovo pitanje.
BONUS VIDEO: Meštani Ratajske kod Priboja, ne dozvoljavaju da se izgradi MHE na reci iz koje piju vodu