Građani o Ulici 27. marta: Loše urađeno, kocke već ispale

Rekonstrukcija Ulice 27. marta, umesto tri meseca, trajala je skoro godinu dana, a pojedini njeni delovi već su spremni za popravke. Građani koji kroz tu ulicu svakodnevno prolaze kažu za Nova.rs da u toku radova nisu mogli da šetaju niti da se parkiraju, a oni koji tu žive bili su izloženi buci i čestim nestancima vode. S obzirom na rezultate radova, zaključuju da muke nisu vredele i da je sve loše urađeno.

Obilazeći ulicu 27. marta, naišli smo na radnike koji su postavljali pakringe za bicikle, koji su na pitanje, da li su u pitanju završni radovi na rekonstrukciji ove ulice, odgovorili potvrdno.

Na više drugih mesta, naišli smo na rupe i neasfaltirane delove trotoara, kao i na razbacane podne kocke. Ostao je utisak da završni radovi još uvek nisu gotovi kao i da je sve izvedeno nemarno.

Da radovi nisu urađeni dobro, misle i građani.

„Loše je urađeno, smanjena su parking mesta. Svaki drugi auto udari u kocku, tako da će to vrlo brzo da se okrnji“, kaže za Nova.rs Miladin Lipovac koji ovom ulicom prolazi svakodnevno.

U prilog onoga što je pomenuo idu slike podnih kocki oko parking mesta, koje su se već iskrivile.

Napominje da su radovi trajali predugo i da još uvek nisu gotovi.

„Pitali smo radnike kada će sve da se završi, na šta bi nam odgovarali da ne znaju i da je problem što ima malo ljudi“, objašnjava on.

Dodaje je da je u toku radova često bilo problema sa vodom.

„Nemate vode, nema obaveštenja na sajtu. Zovete grad da vidite zašto je isključenje, ne znate unpred da će biti. Nikakve komunikacije sa gradom nije bilo“, kaže on i dodaje da je velika nervoza vladala među građanima.

Na pitanje da li je sve to vredelo odgovara da nije.

Ranko Milojević, nastavnik tehničkog u penziji koji živi u Ulici 27. marta, takođe tvrdi da su radovi jako dugo trajali, a da nisu dobro urađeni.

„To se vidi po pločama koje su već poiskakale, po drveću koje nije dobro zaštićeno. Naročito nisu dobro urađene nivelacije oko tramvajskih šina, pa čovek zapinje nogom svaki put, posrće kad prolazi“, kaže on.

Objašnjava da mu je u toku radova bilo najteže kada je trebalo da prođe peške, kao i da se ni sada ne oseća bezbedno dok hoda.

„Ovo je postao autodrom za bicikliste, a u petom razredu se uči da je trotoar isključivo za kretanje pešaka, dok biciklističkih staza ili nema, ili su na njima parkirani automobili.“

Iz ugla vozača GSP-a, rekonstrukcija dela ulice kojom prolaze vozila dobro je urađena.

„Kad sam 65-icu vozio bilo je… Sada je bolje“, kaže za Nova.rs vozač GSP-a pred penzijom Srba Đorđević.

Milica, studentkinja Mašinsokog fakulteta koji se nalazi u ovoj ulici, kaže da joj je jedini problem bila buka.

„Nismo ovde stalno, ali nam je smetala buka kad učimo na fakultetu“, kaže ona za Nova.rs

Obišli smo i ulicu Džordža Vašingtona, koja je bila deo plana rekonstrukcije skoro tri kilometara dugačke saobraćajne osovine ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana, za koje je bilo predviđeno da budu okončani u decembru prošle godine.

Zatekli smo mnoštvo radnika i mašna, koji su, kako je izgledalo, dobro napredovali u poslu.

„Kad su izbori radi se, a u redovnom stanju katastrofa. Ovde se radi oko dva meseca, ali nije poenta koliko se radi, već kako se radi, a radi se loše“, kratko je zaključio građanin koji je zaobilazi radove preko puta Bajlonijeve pijace.