Prosečna starost autobusa za prevoz putnika u Srbiji je više od 20 godina, pokazuju podaci poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport", na osnovu čega stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Božović procenjuje da bi sadašnjim ritmom nabavke novih vozila, postojeći vozni park mogao da bude kompletno promenjen za sto godina.
autor: Jelena Bulajić
Vest da je nedavno u Nemačkoj iz saobraćaja isključen autobus iz Srbije, koji je bio u jako lošem tehničkom stanju, a prešao je čak 1,3 miliona kilometara ponovo je pokrenula pitanje koliko su bezbedni autobusi kojima se vozimo i ko kontroliše njihovu bezbednost.
Stručnjak za bezbednost saobraćaja i sudski veštak za ovu oblast Milan Božović ističe da u Nemačkoj, kao i kod nas važe isti pravilnici o kontroli saobraćaja, samo što je u praksi kod njih kontrola rigoroznija.
„Naš problem je što to vozilo nije smelo da izađe iz garaže u Srbiji na ulici uopšte. A zašto je izašlo to je sada duga priča. Svakako je kriv prevoznik. Međutim, kada upitate prevoznike, oni će reći da moraju i stara vozila da izvode na ulici, jer u suprotnom plaćaju velike kazne ako nemaju propisan broj vozila na liniji“, objašnjava Božović za Nova.rs.
Direktor udruženja „Srbijatransport“ Goran Aleksić naglašava da je obaveza policije da utvrdi ko je vozilo u lošem tehničkom stanju pustio da prođe tehnički pregled.
„Tehnički pregledi se obavljaju na svakih šest meseci, vrlo su rigorozni, traju po 45 minuta, sve se snima i nema šanse da vozilo koje je u lošem stanju dobije zeleno svetlo. Kako je ovo vozilo prošlo taj test, to je pitanje za policiju“, kaže Aleksić za nova.rs.
Međutim, kada je u pitanju pređenih, za laike neverovatnih 1,3 miliona kilometara, Aleksić kaže da to nije nikakva novost, ali da ne mora ni da bude problem.
Uz dobro održavanje, prema njegovim rečima, autobus može da pređe i do tri miliona kilometara.
Naravno, priznaje, da bi bilo dobro da na dužim linijama saobraćaju noviji autobusi sa manjom kilometražom, ali to se u Srbiji s obzirom na starost vozila ne može očekivati.
U proseku u Srbiji autobus u drumskom saobraćaju je, kako navodi Aleksić, star više od 20 godina, njime upravlja vozač od 55 godine i to je, kako tvrdi, samo jedan od pokazatelja lošeg stanja u ovom sektoru, koje ne mogu da reše sami prevoznici, već to sistemski mora da uradi država.
„Naši prevoznici imaju veće troškove nego na Zapadu, a cene karata je niža. U uslovima u kojima radimo, ne možemo da budemo konkurentni i samim tim imamo veće troškove na konkurentskim tržištima. Zbog svih tih problema mnogo je manje novca za nabavku novih autobusa i zato imate stare vozne parkove“, iznosi Aleksić detalje.
Navodi primer troškova za gorivo, koji su jedna od najvećih stavki u rashodima prevoznika. U Srbiji prevoznik koji obavlja komercijalnu delatnost plaća akcizu na gorivo 420 evra na hiljadu litara, dok je praksa u zemljama u okruženju, ali i u Evropskoj uniji da ta akciza iznosi 330 evra na hiljadu litara.
Kaže da se udruženje premijerki i ministarki saobraćaja obratilo inicijativom kojom bi se, između ostalog, korigovale akcize, kao i sistem subvencija za nabavku autobusa – posebno za prigradski i međugradski saobraćaj, ali da je i ova inicijativa, kao i prethodne, ostala bez odgovora.
Veliki problem je i nelojalna konkurencija, odnosno oni koji rade u sivoj zoni.
„Mnogi rade legalno, a neki rade legalno, ali ne prikazuju uvek sve prihode. Nelegalni prevoznik je uvek konkurentniji, a sistem kontrole koji bi sprečio njegov rad je vrlo loš. Svemu tome pogoduje i politika autobuskih stanica, koje su svojom jurnjavom za profitom, isterale putnike van stanica, što odgovara onima koji rade u sivoj zoni. Sve je to jedan začarani krug“, ističe Aleksić i dodaje da su procene da u drumskom transportu i do 40 odsto sredstava završi u nelegalnim tokovima.
Da je u ovakvim okolnostima teško očekivati da prevoznici u Srbiji ulažu u nova vozila slaže se i Milan Božović.
On podseća na podatak da od broja autobusa koji se u Srbiji registruju svake godine samo jedan odsto su novi autobusi i procenjuje da će ovim temopom postojeći vozni park biti zamenjen za nekih sto godina.
„Uvoze se dotrajali i polovni autobusi. Dok ne bude 10 do 20 odsto novih svake godine, ne možemo da govorimo o nekom ozbiljnom poboljšanju, jer bi u tom slučaju period zamene bio za pet do deset godina“, konstatuje Božović.
Podseća na procene iz prethodnih godina da legalni prevoznici u Srbiji zbog sive ekonomije i nelojalne konkurencije gube godišnje i do 300 miliona evra. Za ta sredstva, kako navodi Božović, moglo bi da se kupi 1500 autbusa, pošto je cena jednog novog autobusa oko 200 hiljada evra.
„Pri tome prevoznici se ni na koji način ne stimulišu da kupuju nove autobuse, jer, na primer, pravilnikom o prevozu dece predviđeno je da autobusi koji voze decu moraju da idu na tehnički pregled svakih mesec dana, ali isto i oni koji su novi i oni koji su stari 20 godina, pa zašto bi neki prevoznik kupovao novi autobus“, pita se Božović.
U ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture nismo dobili sagovornika za ovu temu.