2
Gordan Stanić iz Blaca je ovih dana sigurno najpopularniji čovek ne samo u svom rodnom mestu, nego u celoj Srbiji. On je nasred puta pronašao štos s novčanicama, a iako je bio izbezumljen kada je video toliko para, ni u jednom trenutku nije pomislio da ih zadrži za sebe, nego je odmah pohitao na pronalaženje onoga ko je novac izgubio. I uspeo je - Gordan je usrećio jednog penzionera koji je izgubio svoju penziju na putu do kuće. Bravo, Gordane, još postoje pošteni ljudi!
I baš u ovo teško doba kada je, kako se čini, čovek čoveku vuk, a ne drug, pojavi se taj neki Gordan iz Blaca, vlasnik jedne skromne radnje koja se bavi dekoracijom i prodajom školskom pribora i svojim humanim delom pokaže ne samo svojim meštanima, nego celoj Srbiji da plemenitost i poštenje nisu izumrli.
Prošlog četvrtka odnosno 10. avgusta, Gordan se uputio u robnu kuću kako bi pazario nešto za svoju radnju. Parkirao je auto tik uz zgradu i baš kada je hteo da otvori vrata automobila, ugledao je debeli štos pun novčanica nasred ulice kojom prolaze vozila.
Pomislio je: „Da l’ je san ili java, ali to su pare“. Bile su, kako priča za Nova.rs pregažene točkovima, te se polako približio i uzeo novac.
„Uzeo sam pare i pomislio. ‘Bože dragi, koliko para, mora da jesu nekom ispale dok je prelazio ulicu“. Pogledao sam oko sebe, rekoh možda ima nekog meni poznatog u blizini, pošto mi je bilo čudno da neko izgubi baš toliko novca. Ipak se štos s parama drži na bezbednom mestu, u torbi, a nikako u džepovima. Pošto nije bilo nikog, okrenuo sam se, podigao novac i ušao u svoj automobil“, priča nam Gordan.
Pošto je trebalo da produži do apoteke, novac je ostavio na sigurno mesto u kolima i zaključao ih dok ne obavi kupovinu.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
„Malo sam se nećkao da li da ih ostavim, plašio sam se da ih neko ne mazne, šta znam, velike su pare u pitanju. No, završio sam u apoteci i odmah sam se uputio u radnju. Zatvorio sam vrata, seo i počeo da brojim pare. Auuu, ima dosta para, pomislio sam“, nastavlja Gordan.
Gordan ni u jednom trenutku nije pomislio da štos s novčanicama zadrži za sebe, nego se „bacio“ na razmišljanje kako da pronađe vlansika.
„Stavio sam novac u fioku dok sam razmišljao. Pošto sam prilično nepoverljiv, nisam znao kome da se obratim. U tom trenutku u radnju ulazi žena i priča šta se dogodilo u banci. Kaže kako je stariji čovek penzioner plakao, samo što je podigao pare i izgubio ih na putu do kuće. Slušam šta priča, shvatam da neko već traži novac, pokušavam da saznam ime tog čoveka, ali se žena ne seća“.
U radnji su bile i njegova žena i komšinica koje nisu znale da je Gordan pronašao pun štos para. Kritikovale su ga što je „pritisno“ mušteriju, insistirajući da sazna ime čoveka koji je plakao u banci.
„Njih dve su vikale na mene što dosađujem ženi. Kada je ona izašla iz radnje, rekao sam im šta se dogodilo. Bile su šokirane. Onda smo zajedno razmišljali na glas. Došao sam na ideju da kontaktiram banku jer je logo banke istaknut na štosu. Ipak, prvo sam pozvao čoveka koji radi u obezbeđenju u policiji i zamolio ga da sazna ko je čovek koji je izgubio novac ili ako ima njegov kontakt, da mu kaže da sam ja pronašao pare i da dođe kod mene u radnju da mu ih dam“, objašnjava on.
Posle nekoliko minuta, Gordan je saznao ime vlasnika novca – u pitanju je meštanin Blaca, penzioner koji čak prima penziju ispod minimalca.
„Već se saznalo da je novac kod mene. Prvo je došla jedna žena koja je nekada radila u banci, a inače je komšinica gospodina koji je izgubio novac. Kaže ona ‘Ja ću preuzeti novac’. Rekoh joj otvoreno: ‘Ja Vama te pare ne mogu da dam, nisu Vaše. Prosto želim da vratim onome ko ih je izgubio. Ne zbog nagrade, ne treba mi ništa, nego želim da se uverim da ih je vlasnik zaista dobio“, priča dalje Gordan.
Onda se, dodaje, u radnji pojavila snaja penzionera kom je novac ispao.
„Opet sam se nećkao, ali u šali, rekoh joj da snajke uvek potroše novac. Naravno, dao sam joj štos s novčanicama. Ona ju insistirala da me nagradi, ali nisam želeo. Taj čovek je čitavog života radio u našem Domu zdravlja, penzioner čija su primanja mala. Došao je da podigne penziju, prelazio je preko ulice, nije stavio novac u torbicu, nego je pokušao da ih stavi ispod miške, u džemper, ali su mu ipak propale na zemlju, a on nije osetio, nego je nastavio da hoda. Ili je sreo nekog, pa se pozdravio i kad je pružio ruku, štos je ispao. Pretpostavljam da je nešto od toga bilo“.
PROČITAJTE JOŠ:
3
5
2
Bilo je, kako kaže Gordan, povuci-potegni. Snajka nije odustajala od toga da ga časti, te je na kraju ostavila novac da sebe i porodicu počasti pićem.
„Zaista nisam želeo ništa da prihvatim, nema potrebe. Smatram da bi svako isto uradio na mom mestu i da je to ono osnovno dostojanstvo, vaspitanje i poštenje koje treba da ima svaki čovek. Prihvatio sam novac koji je žena ostavila, popili smo piće svi zajedno i to je to. Mnogo mi je drago što se sve lepo završilo . Nisam planirao da ispadnem heroj niti neki junak, jer nisam uradio ništa što nije neobično. Normalno je biti pošten, a posebno kada je velika suma u pitanju“.
Za kraj razgovora, Gordan poručuje građanima da budu oprezni kada izlaze iz banke, menjačnice, pa čak i iz prodavnice, jer nisu svi ljudi isti.
„Neće svako vratiti novac, nažalost. A te pare nekome mnogo znače, kao ovom penzioneru. Ja sam prvo pomislio da ih je izgubio neki preduzetnik, ali onda razmišljam naglas – ma preduzetnici su prilično oprezni, ovo se desilo nekoj starijoj osobi. I tako je i bilo“, kaže naš sagovornik.
BONUS VIDEO: Humani gest beogradske šlep službe: Besplatno šlepali kola oštećena u poplavi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare