0
Na današnji dan pre 28 godina, žene bačkog sela Trešnjevac su sprečile režim Slobodana Miloševića, da oko 200 prisilno mobilisanih muškaraca, njihovih muževa, očeva, sinova … pošalju u rat.
Zahvaljujući njihovoj hrabrosti, otpor tadašnjem režimu prerastao je u pokret „Duhovna republika Trešnjevac“, koja je trajala čak 93 dana, uz brojne manifestacije. Zajednički imenitelj svim manifestacijama, koje su se tih dana održavale u lokalnom kafeu „Zicer“ bio je „mir a ne rat“.
Za himnu su odabrali Ravelov ‘Bolero’, a na grbu su bile bilijar kugle. Svake večeri u klubu su se održavali različiti programi, a tokom Trešnjevačke republike, „pobunjenike“ su posećivali brojni umetnici iz Vojvodine, Mađarske, Rumunije. Na neočekivani bunt iz bačkog sela, sa manje od 2.000 stanovnika Milošević je, očekivano, odgovorio. Poslao je na njih 92 tenka, koji su ih držali opkoljene, sa cevima uperenim prema selu.
Uprkos svemu, ostalo je zabeleženo da nijedan Trešnjevčanin nije poginuo na frontu. Međutim, pojedini su završili na Vojnom sudu. Prethodnica Trešnjevačkoj republici je bila takozvana Senćanska trojka, čiji su krizni štab činili Janoš Sabo, Jožef Bodo, Jožef Pap, koji su svakodnevno organizovli proteste i zahtevali da se spreči prislina mobilizacija.
Sa početka su imali podršku opštine i javnostim, ali su se vremenom protesti ugasili, a njih trojica su uhapšeni. Saslušavani u su kasarni, pa po vojnim objektima u Fruškoj gori, a zatim i u pritvor u Beogradskom zatvoru.
Iako su, pod pritiskom i batinama, na kraju pristali na zahtev vojnog tužilaštva da se priključe svojim jedinicama i proveli 35 dana na ratištu, ipak su i optuženi za izdaju pred vojnim sudom. Nakon dvogodišnjeg procesa svi su oslobođeni, ali ne bez posledica. Jožef Pap je tokom procesa počinio samoubistvo.
Ubrzo su se senćanski protesti raširili na celu Vojvodinu, a Trešnjevac postao svojevrsna „hipi komuna“ mirotvoraca.
U selu sa manje od 2.000 stanovnika, svaki drugi muškarac je dobio poziv za mobilizaciju. Meštani su izašli na ulice, a na prvom protest ih je bilo oko 700. Od toga, dvestotinjak ih se uselilo u prostorije lokalnog bilijar kluba „Zicer“, gde će uskoro biti proglašena i „Republika Trešnjevac“.
Opstala je čak 93 dana.
„Svaki čovek ima pravo na svoje misli i mišljenje i čoveka ne može ograničavati… Mi nismo trežili da ova ulica bude naša, da ovo selo bude naše. Mi smo samo tražili da svako odlučuje sam o sebi“, objasnio je Lajoš Bala, aktivista i osnivač najmanje republike na svetu, koja je potrajala kratko, ali dovoljno da spasi stotine života.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare