10
Gordana Mirović (36) iz Sokobanje će ovogodišnje letovanje pamtiti po najstrašnijih šest minuta u svom životu - to su minuti u kojima nije znala gde joj je sin, Mateja se izgubio. Ona je, dok je bila u vodi, poslala svog šestogodišnjaka po gumeni dušek koji je stajao pored ležaljki na pesku. Dečak je otišao i nije se vratio. Gordana je ovom prilikom želela da upozori sve na grešku koju je napravila i zbog koje danima ne može da spava. Dobro pročitajte.
Gordana, Branko i šestogodišnji Mateja letovali su ove godine na grčkom letovalištu Stavros, zajedno sa svojim prijateljima iz Sokobanje.
Trećeg dana, Gordana je, kako priča za Nova.rs, smelo i svesno poslala Mateju koji je bio u vodi, da ode do njihovih ležaljki i da ponese gumeni dušek. Ni sanjala nije da dečak nije zapamtio gde su ležaljke.
„I prvi idrugi dan smo išli na istu plažu, samo nismo bili na istim ležaljkama. Ovaj put smo zauzeli mesta bukvalno na kraju reda, ali ni sanjala nisam da Mateja, dok je izlazio iz vode, neće moći da ih pronađe. Videla sam ga dok je odlazio u pravcu ležaljki“, priča Gordana do detalja.
PROČITAJTE JOŠ:
10
47
0
2
Ona je, kako ističe, nastavila sa brčkanjem u plićaku sa decom od njihovih prijatelja, a onda je u jednom trenutku pogledala u ležaljke i videla da je dušek i dalje kod ležaljki, a da Mateje nema.
„Pogledala sam oko sebe i pomislila: Nema šansa da je ušao u vodu, a da ga nisam videla da je prošao pored nas. S druge strane, ne bi sigurno sam otišao do ve-cea, i juče i prekjuče me je pitao da idem sa njim. Već je počela da me hvata panika, ali sam se vodila mišlju – možda je naišao na nekog, pa se zapričao ili je pronašao nešto u pesku, pa se zaustavio. Međutim, i dalje ga nije bilo. Prošlo je tek dva-tri minuta, ali je meni delovalo kao pola sata“, objašnjava Gordana.
A onda je usledio trenutak kog se najviše bojala – njen suprug koji je do tada bio na ležaljkama, približio se vodi i upitao Gordanu gde je Mateja.
„Uhvatila sam se za glavu i počela da vičem: Mateja, Mateja, mama te zove. Mateja. Svi su me gledali, komešali su se međusobno, verovatno su shvatili da mi se dete izgubilo. Rekla sam Branku da sam ga poslala po dušek, ali da ga nema još uvek. Skočili smo svi, i prijatelji i neki poznanici iz vode vikavši ‘Mateja’, ali ništa. Nema ga ni u vodi, ni na plaži, trčali smo do ve-cea, do bara, do žene koja je prodavala sladolede“.
Videvši ih uzrujane, spaislac sa plaže je prišao roditeljima i pitao šta se dešava.
„Objasnili smo mu na engleskom jeziku da je Mateja otišao do ležaljki, pokazujući gde smo bili smešteni, ali da se nije vratio kod mene. Rekla sam mu da je nosio mišiće sa likom Spajdermena, crvene kupaće gaće isto sa simbolom Spajdermena i on je, zajedno sa još jendim momkom, krenuo da ga traži. Uspaničena, gazila sam preko tuđih peškira, udarala kolenom o ležaljke, čelo sam nekoliko puta izgrebala o trsku suncobrana, a onda sam, posle šest minuta, začula plač. Mateja je plakao, dok ga je spasilac milovao po kosi“, nastavlja Gordana.
Kada je video majku, Mateja je potrčao ka njoj iz sve snage.
„Sve vreme je vrištao. Vrišti on, vrištim ja, a ljudi oko nas aplaudiraju. Zagrlila sam ga jako, a on me grdi: mama, nisam mogao da nađem ležaljke, zašto nisi krenula sa mnom? Zbog tebe sam izgoreo stopala, pesak je vreo?’ Ljudi, želela sam sebe najstrože da kaznim. Zapravo, ovo mi je najveća kazna ikada. Sada kada pomislim na to, jeza me uhvati, ali i ljutnja prema samoj sebi. Kako sam smela dete od samo šest godina, pored onolike gužve, da pošaljem samog na ležaljku? Kako sam mogla da reskiram da zauvek izgubim moje dete? Nije ono krivo, ja sam. Čak i da je bio neposlušan i da je skrenuo sa putića i otišao, recimo, u ve-ce ili da opere noge od peska na česmi, ja sam kriva. Kako sam smela da ga udaljim od nas, pa makar i na trenutak? Ja sam već kažnjena, verujte, veća kazna mi ne treba. Ne spavam noćima. A Mateja je ljut jer se em uplašio, em što je izgoreo nogice šetajući okolo po vrelom pesku. Ne daj Bože nikome. Držite svoju decu uz sebe, zaboravite onu ‘ma ništa mu ne fali, to je samo nekoliko metara’. Verujte, fali. Zafaliće vam dete“, kaže ova turistkinja za naš portal.
„Upozorenje: Zabranjeno gubljenje rođenje dece na plaži“. Da, ovakva tabla upozorenja zaista postoji i osvanula je nedavno na jednoj crnogorskoj plaži. Jedan turista objavio je fotografiju table na Tviteru, a ispod nje je napisao sledeće:
„Ljudi, čuvajte svoju decu. Ova plaža je toliko dece izgubila. Naravno, svi su pronađeni, ali taj stres ne bi poželeo nikom. Ja sam lično stavio tu tablu. Srećom, niko je nije sklonio, pa pretpostavljam da su je turisti shvatili za ozbiljno, pa su roditelji iole preduzimljivi i odgovorniji“, napisao je ovaj korisnik Tvitera.
Advokat Dragoslav Glogonjac objašnjava za Nova.rs da naš Porodični zakon propisuje određena prava i obaveze za roditelje, u okviru kojih je roditelj dužan da se stara, čuva i podiže dete.
„To čuvanje deteta propisuje da deca do predškolskog uzrasta ne smeju biti ostavljena bez nadzora roditelja. Što se tiče nekih novčanih kazni, tako nešto nije propisano u našem zakonu, ali Centar za socijalni rad koji vrši nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, ima određene mogućnosti da usmeri roditelje i da im ukaže na koji način da vrše roditeljsko pravo. Centar bi mogao da na neki način reaguje i da odredi neke mere nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, pa taj nadzor može biti preventivni, može biti korektivni, ali da bi došlo do određivanja mere korektivnog nadzora, roditelji treba dugo da zanemaruju svoja roditeljska prava. Recimo, da se tim roditeljima kojima se desilo da izgube dete na plaži, da im se dešava stalno, ili da se utvrdi da zanemaruju dete, da su sedeli u kafani dok je dete samo lutalo plažom. Onda u tom sučaju da, Centar po službenoj dužnosti bi mogao da reaguje“, ističe advokat za naš portal.
BONUS VIDEO: U Kragujevcu organizovana pomoć i podrška roditeljima dece školskog uzrasta
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare