Foto: Vlada Šušteršić/Privatna arhiva

Sinoć nisam mogla da zaspim od hladnoće, spavamo na aerodromskim stolicama. Već treći dan nemamo pristup ničemu, ne možemo da se obučemo, niti da se istuširamo. Dobijamo jedan sendvič dnevno, čips i vodu, priča za Nova.rs svoju životnu dramu Maja Miodragović, studentkinja koja, sa još oko 170 građana Srbije, na pariskom aerodromu "Šarl de Gol" čeka da njena država pošalje avion po nju.

Maja je sa grupom od 11 studenata Elektrotehničkog fakulteta išla na takmičenje u Nju Orleans, ali je zajedno sa svojim kolegama postala žrtva zatvaranja granica i prekida letova zbog koronavirusa.

Iz Nju Orleansa do Atlante, od Atlante do Pariza, a odatle nikako do Beograda.

Foto: Vlada Šušteršić/Privatna arhiva

Let je trebalo da krene 21. marta u 11 sati.

„Sve smo kontaktirali i rekli su nam da će biti leta. Sve je bilo u redu do pola sata pred let, tada nam je iz kompanije Er Frans rečeno da je iz Srbije stigla informacija da ne mogu da povezu nas, srpske državljane. Rekli su da država neće da nas primi. Taj let je svakako krenuo, jer je išao po francuske državljane. Mi još uvek čekamo na terminalu sa ručnim prtljagom“, poluplačnim glasom priča Maja.

Foto: Vlada Šušteršić/Privatna arhiva

Čini se da je razočarana u reakciju njene države.

„Ovde jedva čekaju da nas isteraju sa terminala, ali ne mogu, jer niko neće da pošalje avion po nas. Juče su bili avioni za državljane Bugarske, Crne Gore, Albanije, Hrvatske, za sve njih je država poslala avion“, priča Maja.

Dodaje i da je ambasadorka Srbije sinoć došla da ih obiđe.

„Sve što je mogla da nam kaže jeste da ona nema nikakve konkrene informacije, da svi čekaju potvrdu iz ministarstva da ona više nište ne može da učini i da jako saoseća sa nama“, priča Maja i dodaje da joj teško pada i zabrinutost njene porodice koja je u Vrnjačkoj Banji i sekira se zbog nje.

Foto: Vlada Šušteršić/Privatna arhiva

Još jedan Beograđanin (ime poznato redakciji) koji je, takođe, među zarobljenima na pariskom aerodromu, bio je na turističkom putu u Meksiku, ali sada ne može da se vrati kući.

“Nije nam jsno zašto smo mi jedina zemlja koja je zatvorila granice za svoje građane da se evakuišu od virusa. Službenici Er Fransa nas pitaju: zašto ne šalju avion po vas”, priča naš sagovornik

Dodaje i da je aranžman za Meksiko uplaćen pre tri meseca.

„Dozvolu za putovanje smo dobili istog dana kada je ovo proglašeno najsmešnjijim virusom. Agencija nam je dala zeleno svetlo i 5. marta smo otputovali“, objašnjava nam svu ironiju situacije u kojoj se našao.