"Da li nam jedino preostaje da čekamo da prestane da diše da bi dobio pravo na kompleksnije lečenje (malo više od antibiotske terapije)? Da li nam samo preostaje da čekamo da i tata postane još jedan primer ‘ispuštenog slučaja’ i da bude kasno, pa da naknadno dobijemo potvrdu da je ipak bio pozitivan?!”, pitaju se Ksenija i Kristina Ilić, ćerke jednog Nišlije koji ima 59 godina i bori se već gotovo tri nedelje sa simptomima koji mogu da ukažu na koronavirus.
Simptomi su tu, ali ne i test koji bi mogao da potvrdi da je njihov otac zaražen.
“Da li su temperatura (veća od 38,5) koja traje 18 dana i teško pada na antipiretike, suv kašalj koji je često toliko intenzivan da nekom ko sluša i gleda sa strane deluje kao da će osobi eksplodirati grudni koš i dijagnostikovana upala pluća indikacija za testiranje u našoj državi”, pitaju se Kristina i Ksenija Ilić.
Zabrinute za svog oca one su se prvo oglasile na Fejsbuku, a sa jednom od njih, Kristinom, čuli smo se i telefonom.
“Borba se vetrenjačama”, tako ona opisuje sve što se njenom ocu i čitavoj porodici dešava proteklih dana.
„Klinika za infektivne bolesti izgleda ovako – mala čekaonica, puna ljudi, gužva, čekanje po par sati, jedan lekar radi… Pregled: kad dočekaš da te prozovu, staneš ispred šaltera, porazgovaraš sa doktorom bez fizičkog pregleda i dobiješ terapiju, to jest, novi antibiotik i kući“, opisala je Ksenija Ilić proceduru na Klinici za infektivne bolesti.
“Morali smo da reagujemo, moramo da znamo da smo apsolutno sve uradili”, priča Kristina za Nova.rs.
Kaže, sve je krenulo sa simptomima koje predstavljaju na televiziji: temperatura, suvi kašalj, gubljenje čula mirisa.
“Javljali smo se svuda redom, poštovali smo sve protokole. Tata se javljao i domu zdravlja i Infektivnoj klinici i pulmologiji – niko ga nije testirao”, objašnjava naša sagovornica.
Sve se, dodaje ona, uvek svede na terapiju antibiotikom i kućno lečenje.
Na Fejsbuku njena sestra opisala je kroz šta je sve prošao njihov otac – da je dobio antibiotik za upalu pluća za koji još nije imao pravo na recept, popio kutiju, dobio drugi antibiotik putem telefona, da se stanje pogoršalo… Urađen je rendgen pluća, potvrđena je upala, dobio je dva nova antibiotika i poslat kući, uz pogoršanje opšteg stanja.
“Trenutno tata prima injekcije Longacefa i pije još jedan antibiotik. Jutros je završio ovu prvu terapiju Longacefa i javio se pulmologu koji je rekao da misli da će sve to biti dobro, dao mu je još dva Longacefa da primi, pa naknadno da snimi opet pluća. Smatra da je sada kasno za testiranje, ako se već nije testirao na vreme. Kaže, sada bi već trebalo da ide na bolje. Tata je i juče imao temperaturu koja nija prelazila 38, po noći isto tako. Trenutno nema temperaturu, ali ja ne znam da li to ide na bolje ili će temperatura opet da se javi, jer praksa je u ovih dvadesetak dana pokazivala da to može da bude tako”, zabrinuta je Kristina za zdravlje svog oca.
Ipak, nada se, želi da veruje da je lekar u pravu i da će stanje njenog oca ići nabolje.
„Samo želim da sve ovo prođe i da se vratimo normalnim životima“, iskrena je Kristina.