0
"Ne može rakija da se ispeče tako brzo. Evo, danas je treći dan kako sam kod kazana i dok ne završim, za mene ne postoje drugi poslovi. Ovde doručkujem, ručam i večeram", tako svoju priču počinje gazda Goran Tomić (57) iz sela Batalage nadomak Šapca, kojeg smo obišli u jeku pečenja rakije ili kako ga zove naš sagovornik srpskog čarobnog napitka.
„Moram da požurim dok su ovi lepi dani bez kiše. Od jutros sam ispekao dva kazana, a ima još dosta do mraka. Do sada imam oko sedamdeset litara rakije od prave ‘čačanke’, malo je jača, 22 gradi. Biće i za prodaju, a ispod ‘crvenke’ (hiljadu dinara), neću davati“ nastavlja nastavlja naš sagovornik.
Ove godine Goran je sakupio 640 kilograma šljive za rakiju. Кako priča, morao je da dokupi još voća da bi imao da napuni staklene buriće od pet litara, jer zbog nepovoljne godine, voća je bilo duplo manje nego lane.
„Nisam zadovoljan ovogodišnjim rodom šljive. Svako treće stablo je bilo prazno, a pravo da vam kažem, pre konačnog branja, potkupljivao sam samo jednom. Puštao sam svinje da pojedu one otpale. Ali, moram priznati, šljiva je dobra. Pola voća mi je ‘čačanka’, a pola ‘stenlejka’. Za ovu drugu kažu da nije baš omiljena kod voćara jer navodno nije pogodna za rakiju, međutim napravili smo od nje dvanaest tegli pekmeza, ostalo sam ubacio za rakiju“.
Kako se priseća, prošle godine je prodao na tone šljiva, dok ove o tome uopšte nije ni razmišljao jer je šljive bilo „da nabrojiš na prste“, iako se očekuje dobra otkupna cena.
PROČITAJTE JOŠ
„Radim za sebe i svoju decu, a ne zbog drugih. Nudili su mi 35 – 40 dinara za šljivu, ali nisam prihvatio. Bolje da ode u džem i rakiju, jer dok platim deset dinara berbu, meni deset, a gde je ulaganje, gde je obrada? Batalite to. Malo šljive, pa malo i para. Pre ću mojoj deci napraviti džem i slatko od šljiva, ispeći malo rakije za mene i što kažu, mirna Bačka“.
Tomići peku rakiju već pet generacija. Pre nego što mu je preminuo otac, Goran bi sve pripremio za početak ove omiljene jesenje delatnosti, a onda bi deda Mića seo kraj kazana i ložio vatru, dok je njegov sin na kombajnu u njivi.
„Okrobar je najradniji mesec u godini, ima posla koliko hoćeš. Po ceo dan sam na kombajnu, sad nema ko da me odmeni, pa sam pečem rakiju, dok mi je ranije bilo lakše uz oca. Pomažu mi unuci, donesu granje, dodaju posudu, dosta i toliko. Volim da popijem dobru rakiju i zato se trudim da je ispečem kako treba. Rakija nije samo piće. Rakija greje dušu, leči sve. Letos sam se isekao na kosačicu u njivi, uradio sam dezinfekciju rakijom iznutra i spolja i bio sam kao nov za dva dana. Nema tog čoveka koji nije bar jednom probao rakiju. Još dok su puzali, unucima sam umakao prstiće u rakiju i davao im da liznu. Šta će im biti? Bez rakije nema svadbe, ni ispraćaja u vojsku, ni krsne slave, rođendana. To je glavno piće ispod svake šatre, u svakom restoranu“.
Na tavanu višespratnice, Goran čuva rakiju staru čak osamnaest godina. Кako kaže, nešto je potrošio kada je udavao dve ćerke, a kako ima još jednu mlađu koja trenutno studira, sakrio je još oko desetak litara.
„Znate kakav je običaj kod nas? Кo god dođe na vrata, prvo ga pitaš ‘Hoćeš popiti jednu s nogu?’. Tako to ide. Rakija se pije uvek i svuda, ujutru, u podne i uveče, pre i posle jela, a ogledalo je svake domaćinske kuće“.
A o lekovitim dejstvima rakije, da ne govorimo. Prema rečima našeg sagovornika koji se kune u moć ovog pića, lek za zub, uvo, nos, grlo, uganuće je – rakija.
„Slušao sam kada je jedan doktor pričao kako su istraživači dokazali da ljudi koji umereno piju rakiju ređe oboljevaju. A i koliko samo poznajem naših starih ljudi koji su blizu stote jer svako jutro, na prazan želudac popiju čašicu rakije. Zato ja moju čokicu nosim svuda sa sobom, pa kad osetim da me ‘žigne’ nešto u grudima, nagnem gutalj i sve prođe. Moja žena je, kada su deca bila mala, stavljala obloge od komovice da spadne temperatura. Pomeša projino brašno sa rakijom, natopi čarape i navuče deci na noge. Temperatura spadne dok si rekao keks“.
Zahvaljujući kvalitetnom voću i tradicionalnom načinu pečenja, Tomići imaju dobru rakiju. Ipak, kako objašnjava Goran, mnogi prave i „šećerušu“ ili koriste veštačke arome poput aditiva, kako bi što duže sačuvali rakiju od starenja.
„Da biste utvrdili kakva je rakija, osnovno je da se proba. Najpoznatija domaća rakija je šljivovica koja se proizvodi destilacijom komine, odnosno šljive koja je „stajala“ u kaci najmanje tri nedelje. Кroz proces destilacije prolazi dva puta, pri čemu se posle prve dobija meka rakija koja se obično kuva, a posle druge prepečenica, koja se uglavnom čisto pije. Od izuzetne važnosti je i proces odležavanja rakije. Ona se presipa u hrastovu burad u kojima se čuva od dve pa do dvanaest godina, a nekad i duže. Deda od mog šuraka je, na primer, zakopao bure od dvadeset litara rakije u zemlju kada mu se unuk rodio i otkopao ga je kada se ovaj ženio. Za to vreme, razvija se ukus, aroma i boja rakije“, kaže naš domaćin.
-Ubrane šljive čuvaju se u plastičnim buradima između 15 i 25 dana, zavisno od dužine vrenja;
-Kada komina prestane da peni i izgubi slatkoću, pristupa se destilaciji;
-Ako je komina gusta, poželjno je sipati 10 do 15 litara vode u kazan;
-Vatra ne sme biti jaka, destilacija traje oko dva i po sata;
-Prvi destilat poteče za oko pola sata i prvi litar rakije ostavlja se za sledeći kazan;
-U zavisnosti od količine šećera, odvaja se 3 do 7 litara destilata tz.srce rakije, koji je jačine nekih 22 do 24 grada i ne ide u ponovnu destilaciju, već se dodaje kasnije destilatu koji je dobiven prepicanjem meke rakije, dobivene daljom destilacijom po odvajanju ove količine, koja nosi kvalitet rakija;
-Kada se prikupi dovoljno mekog destilata, pristupa se prepicanju istog. Кada pri destilaciji, na kraju, poteče destilat jačine 20 gradi ista se odvaja, a destilacija nastavi i preostali destilat stavi u sledeći prepek. Na ovu količinu dodaje se prethodni odvojeni destilat ( 3-7 l) i dobije destilat jačine 24 do 26 gradi.
-Crvena ranka je najbolja sorta šljive za rakiju;
-Srpska šljivova prepečenica je tehnološki najkvalitetnije jako alkoholno piće na svetu;
-Najbolja šljivovica pravi se u Valjevskom kraju, oko Gornjeg Milanovca, Čačka, Užica, Šapca, u Istočnoj Srbiji;
-Rakija u Srbiji nije bila poznata pre druge polovine 14. veka;
-Rakija se ne prepeca nikad do one jačine koju želimo;
-Srbija je treća u svetu po proizvodnji rakije;
-Osim od šljiva, rakija se proizvodi i od kajsije, kruške i dunje, a u kazanima se peku i breskve, maline, med, orasi, šargarepa, kupus, paprika…
BONUS VIDEO Metkovačka vesela mašina": Zašto se na takmičenju za najbolju rakiju niko ne takmiči?