1
Svoju želju da peške stigne do Ostroga, dvadesetšestogodišnji Užičanin Željko Jelisavčić ostvario je hodajući sedam dana pri ekstremno visokim temperaturama. Ispunio je i svoju misiju da sve dobije humani karakter i da na taj način da svoj doprinos u pomoći često gladnoj sedmočlanoj srpskoj porodici Marinković iz okoline Skoplja.
Usput je sreo, kako kaže, dosta dobrih i humanih ljudi a saznanje da je Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“, na pragu da prikupi novac za ovu porodicu, bila je najlepša vest za njega. Od potrebnih 50 hiljada evra nedostaje još svega oko tri hiljade. Iz HO „Srbi za Srbe“ kažu da se ljudi javljaju sa različitim idejama da pomognu ali da je Željko, kada je u pitanju hodočašće, jedini koji je u tome istrajao i koji za to nije tražio nikakvu podršku.
Željko za Nova.rs kaže da mu se još uvek nisu sabrali utisci pa ga misli još uvek vraćaju na put kojim je prošao. Kaže da je on bio pun događaja koje će pamtiti.
„Svaki događaj koji nije bio sama šetnja je za pamćenja, svaka pauza, svaki hlad, svako izvor, svaki čovek koji me je zaustavio. Svaki dan stotine vozača me pozdravljalo i podržavalo u prolazu a bilo je i dosta onih koji su se zaustavili, pitali šta i kako, slikali se sa mnom. Svakako veliki deo ljudi u Crnoj Gori imaju poseban odnos prema tome, crkvi i Svetom Vasiliju, hodočašću i humanosti naravno. Neki su davali i novac i na taj način želeli da se uključe. Na vrh Durmitora jedan čovek je zaustavio kamion, zagrlio me a pošto je sa Žabljaka ponudio mi i prenoćište. Pošto mi to nije bila destinacija za spavanje, pozvao je svog prijatelja, gde sam inače planirao da prespavam i on mi je besplatno obezbedio smeštaj. Eto, i na taj način su pomogli Marinkovićima jer sav novac koji sam namenio za put, uplatoio sam za njih“, priča nam Željko.
Kaže da je dolazak u manastir bio poseban, onaj koji budi osećaj pripadanja i dobrodošlice, kao kada se sa dalekog puta vraćamo kući. Kada je stigao na kapiju manastira, znao je da je sve u redu i kako treba.
Saznanje da je najveći deo novca za porodicu Marinković prikupljen, dodatno je Željka ispunio zadovoljstvom. Samo hodočašće podarilo mi je nova saznanja na kojima je zahvalan.
„Na ovom putu sam saznao i kako je kada meni neko pomaže, kada je trebalo pojavljivali su se dobri ljudi i rešavali ono što me je možda u trenutku mučilo, verujem da ništa nije slučajno. Nekoliko puta mi se dešavalo da sam ostao sa malo ili bez vode, tada sam shvatio kako je kada si u sutuaciji da ti pomoć treba a da nikoga nema. Meni je u tih sedam dana voda bila velika pomoć a Marinkovićima je važan svaki dinar koji se prikupi. Moj cilj nije bio da to uradim da bi se osećao lepo veća da bi se bolje osećali oni zbog kojih to radim. U ovih sedam dana počeo sam da cenim svaku kap vode, svaki hlad i izvor na koji sam na putu naišao, svakog čoveka koji je stao i nešto me pitao. Satima ne bih video živo biće, hodao sam oko četiri sata putem na kome nije bilo nikakvog hlada a temperature visoke, ni žbuna a ja bez dovoljno vode, tada sam bio zahvalan svakom dašku vetra koji me je krepio. Neki stranci su se zaustavili i dali mi dva litra vode, za mene je to bilo bogatstvo“, priča za naš portal Željko.
Kaže i da je za njega velika satisfakcija i zadovoljstvo kada može na bilo koji način da pomogne nekom kome je pomoć potrebna. Sa zadovoljstvom učestvuje u akcijama HO „Srbi za Srbe“ iz koje saznajemo da su zadovoljni Željkovim gestom i kažu da je to bila ideja mnogih ali da, sem Željka, niko u tome nije istrajao.
„Mnogo se ljudi na dnevnom nivou javi, sa potpuno različitim idejama a taj Željkov put je zaista nešto specifično. Javljali su nam se ljudi sa tom idejom i ranije ali nisu u tome istrajali jer su očekivali da, pored svih naših akcija, to istaknemo u prvi plan što nije moguće, Željko to nije želeo. Mi u ovom trenutku imamo oko dve hiljade porodica koje čekaju našu pomoć a svake godine organizacija pomgne više od 200 porodica širom Balkana koje odaberemo na početku godine. Pomažemo dosta porodica koje žive na selu a drago nam je da oni tu žele i da ostanu i opstanu. Što se tiče porodice Marinković, prikupljena su značajna sredstva a do potrebnog iznos od 50 hiljada evra, nedostje još oko tri hiljade“, kaže za Nova.rs Marija Morović iz HO „Srbi za Srbe“.
Ovo je bio način mladog Užičanina da pomogne jednoj porodici u skladu sa svojim mogućnostima. Kaže da je svaki način dobar i da su Srbi saosećajan narod ali da ih treba pokrenuti, što pokazuju česte humanitarne akcije kada je nekom urgentno potrebna pomoć, pogotovo kada su bolesni u pitanju. U izreku „Samo sloga Srbina spašava“, Željko duboko veruje ali sa željom da se ta sloga dešava što češće jer je to jedini uslov srpskog opstanka.
***
BONUS VIDEO – Majka i sin iz Novog Sada jutros krenuli peške put manastira Ostrog
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
