0
Tu gde su prvi put pevušili Balaševića, gde su delili i živeli njegove stihove, odakle pamte najdublje emocije, na Trgu Partizana, Užičani se uz njegove pesme, opraštaju od čoveka koji im je dao najvrednije spoznaje života. Uz njega su voleli, zbog ljubavi patili ali i život razumeli, negove pesme su ih raznežile ali i snažile i kuražile. Sa svojim prvim albumom, Balašević se doselio u ovaj, kao i svaki drugi grad nekadašnje Juge, ali sa njom nije otišao, ostao je u svojim stihovima, koje danas još bolje razumeju, uz koje će stasavati i sazrevati i generacije koje tek dolaze.
Tužna vest zatekla je sve, ali generacije pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih potresla je najdublje. Oni su mladost živeli uz njega, kroz njegove stihove razumeli suštinsko bogatstvo i siromaštvo, napravili razliku.
Uz njega su se selili iz jedne države u drugu, a da adresu nisu menjali. Svaki stih podseća na neko vreme, na „Zakletvu Titu“, na entuzijazam „Računajte na nas“, na „Polomljeno bagrenje“, na „Putničku klasu“, „Januar“ koga ne vole, „Lepu nečiju kći“ al sve je lakše uz „D-mol“…Oni mlađi koji su prvo želeli da budu „kao Bane“ a onda kroz „Ringišpil“ razumeli život, spoznali „Dno dna“ pa poželeli da budu sve, samo „kao Bane“ ne.
Oni koji su svirali i interpretirali Balševićeve pesme okupili su večeras Užičane da još jednom, ovog puta sa posebnom pažnjom i novom emocijom, poslušaju stihove i odaju počast velikanu muzičke scene, pesniku i kantautoru.
Predsednik „Džez udruženja Užice“ Radiša Selaković kaže da je veliki Balašević sa sobom poneo deo svih nas.
„Svako od nas ko je doživljavao i proživljavao njegovu muziku u svojoj mladosti i svom životu oseća da je izgibio deo sebe, nekog svog bliskog prijatelja. Kroz svoju poeziju, zadnjih nekoliko decenija, Balašević se prepoznaje kao jedan od najvećih pesnika modernog doba a oni koji imaju zadovoljstvo to da odsviraju, znaju da sa svakim akordom i harmonijom u njegovim pesmama ti stihovi se znatno pojačavaju. On je imao hrabrost du u teškom periodu kroz koji je prolazio region, smogne snage da širom bivše Jugoslavije održi koncerte pomirenja, to je bila velika hrabrost. Pokazao je da je Srbija bila protiv svega što se dešavalo tih devedesetih. Uz njegove pesme se kasnije protestovalo, on je bio simbol protivljenja zlu. Ovo je nenadoknadiv gubitak za Srbiju“, kaže za Nova.rs Selaković.
Selaković je kazao da je Balaševića počeo da sluša i svira u svojoj četrdesetoj i da je tada doživeo zrelost kroz tu poeziju, pre svega balade koje direktno diraju srce. Balašević je svojim radom i delovanjem prevazilazio ovo vreme, a njegova smrt je samo materijalni odlazak sa ovog sveta. Sve dok budemo slušali njegovu muziku, osećaćemo njegovu energiju u pesmama, pa će i dalje živeti uz nas.
„On je osnivač pop muzike uz koju smo svi rasli, njegovi tekstovi su korisni za druženja. Najviše ga cenim kao pesnika, književnika, inteligentnog i duhovitog čoveka. Uz njegove konferanse, držao je pažnju na koncertima, od početka do kraja, voleo sam i uživao u tome“, dodaje poznati užički muzičar, Zoran Vuković.
„Đorđe je nekako u svima nama, on je pisao o onome što svi osećamo, menjao se sa granicama koje su se smanjivale a srce mu je raslo. Pamtiću ga po tome što se nije plašio da kaže naglas ono što svi osećamo“, rekla je u Užicu večeras jedna Ruška.
Od Balaševića se u ovom gradu oprostila i jedna Kaća, koja je od njegovih stihova posložila pesmu.
„Neko to odozgo vidi sve, zar ne Đole
Ali čizme skitaljke si obuo sad ti pa lutaj po nebeskom bespuću,
Oprostiće ti Katrin, panonski mornaru što si rano otišao u zagrljaj plavog nebeskog svoda,
tiho kao cirkus iz našeg malog grada,
Doći će neki novi klinci ali oni neće znati da maštaju kao ti i da neku Oliveru vole do koske,
A duša slovenska tvoja što ode kod Gospoda, gde crni labud krila raširi i gde te čeka lepa protina kći,
Ja znam da već sada sa Božom zvanim Pub, na nebu igraš anc i preferans
i da ćeš tamo svirati svoj D-mol
Hvala za čarobne reči pesniče i za muziku sviraču“
Balašević je ovaj dan opevao još 1989. godine pesmom „Kad odem“, spremao decenijama svoju publiku, pevali su, pevaju i danas ali nespremni, za velike gubitke niko nije spreman nikada. Jedina uteha je nada da će „neki novi klinci“ razumeti život kao Đole.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: