Prodavci i mušterije sa maskama, taksista u rukavicama i sa vizirom na čelu, dezinficijens na stolu ispred kioska za brzu hranu - iako je ukinuto vanredno stanje i osvanuo prvi "normalan" radni dan, naši sugrađani za Nova.rs kažu da nisu zaboravili na zaštitne mere, iako se raduju što su rekli zbogom policijskom času.
U novobeogradskom bloku 23 šetaju i stari i mladi, ali je malo ko zaboravio da ponese masku ili rukavice. Prvo „normalno“ jutro po ukidanju vanrednog stanja naši sugrađani provode u nabavci, dok su prodavci na pijaci, u radnjama i u kioscima uveliko na poslu.
„Bilo je teško nabavljati voće i povrće tokom vanrednog stanja, čekalo se u redovima na Kvantašu, ali smo se trudili da našim mušterijama obezbedimo sve što možemo“, kaže nam Miroslav dok kupci ulaze u njegovu piljarnicu.
Prema njegovim rečima, mušterije danas kao da su se uspavale, pa se šali da su se možda ulenjili u danonoćnom karantinu.
Nešto više kupaca zatičemo na mini-pijaci, gde se Nemanja i Dragan, opremljeni maskama i rukavicama, pozdravljaju sa mlađim i starijim kupcima.
Njih dvojica su, dok je trajalo vanredno stanje, dostavljali na adresu sveže povrće onima koji nisu mogli da napuštaju svoje domove, što im komšije neće zaboraviti.
„Oni su ljubimci ovoga bloka“, kaže nam Rada, ali i skreće pažnju na to da je već prvog „normalnog“ dana primetila stare probleme, koje mere preduzete rokom vanrednog stanja očigledno nisu rešile.
„Ne sviđa mi se što je blok ovako prljav. Izgleda da izvor zaraze imamo i ovde, ne treba nam korona“, upozorava dok bira povrće kod Nemanje na tezgi.
„Od jutros ima nešto više penzionera, ali se inače dan ne razlikuje od ostalih koje smo proveli ovde tokom prethodna dva meseca“, kaže Nemanja, ponosan na to kako su u prethodna dva meseca on i brat Dragan uspeli da se snađu i za nabavku robe i za dostavu najstarijim komšijama.
Jutarnja nabavka, međutim, nije svima prošla bez neprijatnih iznenađenja.
„Kako je moguće da domaće jagode koštaju 500 dinara kilogram? A možda su i uvozne, ionako sve uvozimo. Mada, uskoro će onih sto evra pa će nam dobro doći“, ironična je naša sugrađanka, dok ipak kupuje omiljeno prolećno voće.
Pored obližnje osnovne škole, Stojan priprema svoj kiosk sa brzom hranom i grickalicama za početak radnog dana.
„Dva meseca nisam ni radio, u kući imamo malo dete i starijeg gospodina, pa nismo hteli da se igramo. A škole i dalje ne rade, što znači da gubitak još neću moći da nadoknadim. Drago mi je samo što nemam radnike, ne znam kako bih rešio taj problem“, iskren je Stojan.
Gubitke sabiraju i taksisti, koji su mogli da rade i tokom vanrednog stanja, ali je potražnja za njihovim uslugama, kako kažu, bila nikakva.
Sreti je maska na licu, a vizir, koga stavlja za slikanje, okačen o retrovizor.
„Od jutros sam imao samo jednu, zakazanu vožnju ali mislim da će da se vrati u normalu od 15. maja, da će biti više ljudi i više posla za nas“, kaže Sreta dok njegov kolega Dušan odmahuje rukom na naše pitanje o „normalizaciji“ svakodnevnog života.
„U ovoj državi stalno se preživljava, presipa iz šupljeg u prazno. Nije bilo normalno pre, pa neće biti ni posle ukidanja vanrednog stanja“, pesimista je Dušan.
Građevincu Dejanu današnji dan je redovan, pošto je vanredno stanje proveo-radno, ali naglašava da glavna razlika u odnosu na prethodna dva meseca sledi kasnije, posle posla.
„Neću više morati da sedim u kući zbog policijskog časa. Ovo je bilo kao zatvor, radite a onda vas još neko strpa u sobu“, raduje se Dejan, kao i svi mi, ukidanju zabrane kretanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar