FOTO Obišli smo najveće nedovršene i zapuštene beogradske zgrade

Bulevar despota Stefana 36-39O zgradi u Bulevaru Despota Stefana još pre skoro deset godina, pisala je "Politika". Nosilac posla bio je „Komgrap”. Ljudi su unapred dali pare i kupili kvadrate po sistemu „ključ u ruke”, a onda je sve stalo. Neki od izvođača su nestali, neki ostali bez sredstava da završe gradnju, ispričao je tada jedan od zaposlenih. 

"Beobanka" na Zelenom Vencu Sredinom prošle godine, ovo zdanje na Zelenom Vencu, koje je nekada pripadalo "Beobanci"  dobilo je novog vlasnika, a reč je o novosadskoj firmi “Astoria Properties”. Najavljena je i rekonstrukcija zgrade. Ovaj u objekat u zapuštenom stanju trebalo bi da ostane u svojoj nameni poslovnog prostora. 

Poslovni kompleks B23 office park Izvođač radova na ovom projektu bio je "Projmetal", dok je investitor "Verano grupa".  Prema projektu zgrada je trebalo da ima deset spratova, da se prostire na 52.000 kvadratnih metara, i da je opslužuje 13 liftova. Predviđeno je i postavljanje prvog privatnog helidroma na krovu jedne prestoničke višespratnice. Projekat stoji u mestu. 

Hotel "Lika", ugao Karađorđeve i Milana Bogićevića Nedeljnik "Vreme" pisao je o zdanju koje nastaje u trenutku kada je  u  Beogradu  1992. godine trebalo da se održi Svetsko prvenstvo u košarci – grad je zato hteo nove hotele, pa je krajem osamdesetih GP Rad počeo da zida hotel "Lika" na uglu Karađorđeve i Mihajla Bogićevića. Od prvenstva nije ispalo ništa, ali je ostala nezavršena zgrada. GP Rad je deo zgrade prodao, pa se i dalje vode sudski postupci oko toga šta kome pripada, a ni zgradu nije moguće oglasiti za prodaju.

Hoze Martia, zdanje na Paliluli Na 1200 metara kvadratnih, privatno građena, na zemljištu koje je u katastru zavedeno kao javni park. Obejkat je zapušten, a u njega ponekad svrate beskućnici. Nadvija se nad opštinom Palilula i predstavlja simbol prestoničkog rugla. Nalazi se u neposrednoj blizini objekta na fotografiji. 

Poslovna zgrada, ugao Takovske i Kosovske ulicePosle više godina od stopiranja radova, ove zgrade i dalje stoje nedovršene i neuseljene, pa se time u mnogome ponavlja priča promašenih investicija na beogradskom tržištu građevine.Atlas grupa, kompanija iz Crne Gore, koja je za potrebe izgradnje svoje poslovnice, angažovala poznati ženski tandem arhitekata Kseniju Bulatović i Vesnu Cagić Milošević. Ovaj objekat je takođe krenuo sa zidanjem 2007. godine, ali je gotovo pred završetak fasade takođe stopiran.ekretnina.

Akva park u blokovima Novog Beograda Kako je pisao portal eKapija, prostor između Gandijeve i Nehruove ulice ostavljen je upražnjen posle izgradnje okolnih Blokova 70, 44 i 45. Arhitekte i urbanisti su planirali da se ta lokacija u nekom trenutku aktivira sa nekim društvenim sadržajem, ali do početka dvehiljaditih nikakav projekat tu nije pokretan.Prostor na obali Save zaista je pogodan za izgradnju nekog sportsko-rekreativnog centra, što su shvatili i prvi investitori, Vladimir Janković i košarkaš Žarko Paspalj, koji su 2005. godine započeli sa investiranjem i gradnjom prvobitnog akva parka na površini od oko sedam hektara. Međutim, Paspalj se ubrzo povukao iz tog projekta, a radovi su prekinuti već 2006. godine.Nakon toga, do 2007. godine, na istom projektu se smenjuje desetak različitih investitora, zaključno sa novosadskom kompanijom Genel, koja je nakon preuzimanja projekta takođe ubrzo napustila posao.Grad Beograd je 2010. godine pokušao da povrati ovo zemljište ponovo pod svoje vlasništvo, ali se zbog komplikovane procedure to do sada nije dogodilo. Po tom projektu bilo je planirano da se izgradi 11 bazena, 21 tobogan različitih veličina, 6.500 kvadrata vodenih površina, najveći zatvoreni bazen u Evropi od 1.600 kvadrata i najvišai "kamikaza" tobogan u Evropi sa visinom od 20 metara.

Siti skver, ugao Bulevara kralja Aleksandra i Gospodara Vučića„Siti skver“, moderna sedmospratna građevina, predstavlja kombinaciju armiranog betona i reflektujućeg stakla. Sa velikom kupolom na vrhu ona dominira krajem kod Cvetkove pijace. Umesto da bude „ukras“ ovog dela Zvezdare, „Siti skver“ deluje prilično mračno, a još  u godinama njenog nastanka, mediji pisali o problemima pri zivođenju radova. 

Zgrada na uglu Bulevara kralja Aleksandara i Kneza Miloša Upražnjenu parcelu od grada Beograda otkupljuje Alpe Adria banka i ubrzo preprodaje kompaniji MPC. Novi investitor angažuje pobednika nekadašnjeg konkursa, profesora Ličinu, koji nakon 15 godina u projekat uključuje i svog sina Aleksandra. U tom trenutku, investitor zahteva korekciju idejnog rešenja i prenamenu objekta, po kojem tokom 2007. i 2008. godine izvodi poslovnu zgradu. Zgrada je bila gotovo završena, a MPC objavljuje da usled rešavanja tehničkih problema ili nedostatka zainteresovanog (za)kupca, obustavlja dalju izgradnju i opremanje enterijera zgrade.Inače, finalni izgled zgrade je projektovan da podseća na prvonagrađeno rešenje, s formom koja je veoma simplifikovala (da ne kažemo banalizovala) provobitnu ideju profesora Ličine. Posle više od jedne decenije od stopiranja radova, zgrada i dalje stoji, nedovršena i neuseljena, pa se time u mnogome ponavlja priča promašenih investicija na beogradskom tržištu građevine i nekretnina.

Zgrada Elektrodistribucije Beograd U isto vreme, 1998. godine, u bloku 20 pored zgrade GP Rada počela je da se podiže i zgrada Elektrodistribucije Beograd. Unutar same zgrade nalazi se (i funkcioniše) jedna od najvećih trafo-stanica u Beogradu 110/10 KV. Pre desetak godina počeli su radovi na podzemnim delovima objekta (garaže). Pored već izgrađenog objekta planirana je izgradnja novog 11-spratnog objekta koji bi trebalo da bude novo sedište EPS-a. Međutim, iako je pripremljena projektna dokumentacija i dobijene odgovarajuće dozvole za objekte površine 42.000 m2, od gradnje se (za sada) odustalo, pa je i dalje najmoćnije preduzeće u Srbiji raštrkano po gradu u nefunkcionalnim objektima.