“Japanski lek stigao u Srbiju iz Kine, ne daje se trudnicama, opasan za dojilje i bebe, pije se u velikim dozama na početku terapije, u toku pretkliničkih ispitivanja izazvao smrt pacova i pasa, na kojima je ispitivan!” Ovo je samo deo informacija koje imamo o leku protiv koronavirusa - favipiraviru, koji se od nedavno daje pacijentima u kovid ambulantama širom Srbije, a čije je uputstvo za upotrebu potreslo i uplašilo obolele. Predrasude i pogrešna tumačenja ovog leka, međutim, razbija i rasvetljava za “Novu” klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović.
„Favipiravir je antivirusni lek, koji sprečava deobu virusa. Ovo je medikament koji je odobren za terapiju influence u Japanu, još 2014. godine, dakle mnogo pre pojave kovida19. Kada je u pitanju terapija kovid infekcije ovim lekom, imamo ohrabrujuće rezultate u pilot studijama. Naime, u Velikoj Britaniji radi se takozvana ‘principle’ studija, u okviru koje se evaluiraju efekti favipiravira, u ranim fazama kovida19. Iz ovih studija proizašao je zaključak, da je izuzetno važno da se favipiravir primeni u ranim fazama bolesti. Tačnije, u prvih pet do šest dana simptoma koronavirusa. Lek se uzima oralno i ambulantno. Pacijent ide kući i tako se rasterećuju bolnice” objašnjava prof. dr Stojanović.
Cilj favipiravira, prema njegovim rečima, je da skrati vreme oporavka i prevenira hospitalizaciju i smrtni ishod.
“U tom smislu praćeni su korisni efekti u lečenju kovida19, ali ovaj lek se i dalje prati, kao i njegova bezbednost”.
Neželjena dejstva međutim, ima svaki lek.
„Što se tiče favipiravira, neželjena dejstva su najčešće hiperurikemija ili porast nivoa mokraćne kiseline, zatim porast enzima jetre (transaminaze), potom dijareja, povraćanje…” navodi prof. dr Stojanović.
Naime, iz uputstva za korišćenje ovog leka, izdvojeno je nekoliko upozorenja, koja plaše i zbunjuju obolele:
– S obzirom da su zabeležena teratogena i embriotoksična dejstva u studijama favipiravira na životinjama, lek nemojte primenjivati kod žena za koje se zna ili za koje se sumnja da su trudne.
“Ono što moramo znati, je da su studije na životinjama pokazale, da je favipiravir teratogen. To znači, da ako se primenjuje u trudnoći, dovodi do malformacija, odnosno poremećaja razvoja ploda. Zbog toga se nikako ne primenjuje kod trudnica. Važno je da žene koje su zaražene koronom, a ne znaju da li su trudne (ako su recimo u procesu veštačke oplodnje), kažu to svom lekaru, jer u slučaju da su i na početku drugog stanja, ne smeju koristiti favipiravir. Takođe, ovaj lek se ne daje ni dojiljama, jer nema dovoljno podataka o bezbednosti” objašnjava dr Stojanović, profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu.
Takođe se navodi, da svako mora pažljivo da ispita neophodnost primene leka favipiravira pre upotrebe.
Ipak, profesor Stojanović smatra da uputstva za lek često dovedu do konfuzije jer ih čitaju laici, pacijenti koji se ne razumeju ni u medicinu, ni u farmakologiju.
“Favipiravir se već sedam godina koristi u Japanu, a ovo je njegova prenamena. Mi smo pandemiju dočekali bez lekova za ovu bolest, a favipiravir nije novi lek, samo se ispituje njegova efikasnost u lečenju kovida19. To je ono što se prati, ali je lek bezbedan za ljude. Pokazao je prihvatljiv profil neželjenih dejstava uz pomenuta ograničenja, koja se tiču trudnica. Ne treba da tumačimo pretklinička ispitivanja. Rezultati tih ispitivanja stoje u uputstvu svakog leka, jer moraju imati sva poglavlja. U jednom od poglavlja uvek su pretklinički rezultati, koji mogu da izazovu bespotrebnu paniku kod laika” kaže naš sagovornik sa Medicinskog fakulteta.
U delu koji ukazuje na moguće neželjene reakcije favipiravira, navodi se da „za primenu trenutno odobrenih doza nedostaje adekvatno iskustvo“, i da „nije sprovedena nijedna klinička studija koja bi ispitala efikasnost i bezbednost favipiravira u odobrenim dozama“.
„To apsolutno nije tačno. U Velikoj Britaniji je urađena studija u kojoj je ispitana efikasnost i bezbednost leka, pre primene na obolelima od kovida19. Moguće je da uputstvo nije apdejtovano, jer se rezultati i zaključci menjaju kod lekova koji se i dalje svakodnevno prate i ispituju, u odnosu na određenu bolest. U ovom slučaju na koronavirus” objašnjava prof. dr Stojanović.
Napomenuto je, između ostalog, i da su „u jednomesečnoj studiji na psima starim osam nedelja, zabeleženi smrtni slučajevi nakon 20. dana, sa dozom od 60mg/kg/dan koja je bila manja od letalne doze za mlade pse. Kod juvenilnih životinja (pacova starih šest dana i pasa starih osam nedelja), zabeleženi su abnormalni hod, atrofija i vakuolacija vlakana skeletnih mišića, degeneracija-nekroza-mineralizacija papilarnog mišića.
“To su sve rezultati pretkliničkih ispitivanja, u okviru kojih se ispituje toksičnost i daju se mnogo veće doze životinjama, nego što se daju kasnije ljudima, da bi se ispitala bezbednost. Zvuči zastrašujuće, ali je neophodno. Životinjama daju višestruko veće doze i obično se ide dotle, da se izračuna koja je srednja letalna doza (LD50), odnosno koja izaziva smrt kod 50 odsto eksperimentalnih životinja. Poenta je da se tokom toksikoloških ispitivanja životinja, ispituje veliki raspon doza, a to se radi kod svih lekova, za sva oboljenja” zaključuje klinički farmakolog.
Kako se dozira favipiravir
Japanski lek favipiravir je sada u Srbiji deo protokola za lečenje koronavirusa.
„U početku se pacijentu, prvi dan, daje 1.600 miligrama na 12 sati, a zatim 600 miligrama na 12 sati, još četiri dana. To je terapija koja se koristi i u Rusiji i u Velikoj Britaniji. Razumem da su ljudi oprezni po pitanju lekova koje nikada ranije nisu pili, niti su za njih čuli, ali taj oprez kod pojedinih izaziva rekacije nepoverenja, što može ugroziti zdravlje i život” zaključuje prof. dr Stojanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama: