0
Epidemiolog Zoran Radovanoć smatra da je adaptacija kasarni za eventualni smeštaj zaraženih korona virusom loša ideja i da bi karantin za ljude smeštene u njih mogao da traje jako dugo.
Profesor Radovanović objašnjava da kasarne nisu pogodne za karantin jer imaju velike spavaonice koje često dele mokri čvor i kantine.
“Cela ideja je tu prilično besmislena jer u karantin šaljete one koji su bili u kontaktu s bolesnikom, za koje pretpostavljate da su bili u inkubaciji pa će oboleti. Ako u velikoj sobi jedan oboli onda on ugrožava sve ostale, štaviše, ugrožava i one koji su na spratu sa njim i delili mokri čvor”, kaže profesor Radovanović za Nova.rs
Kućna izolacija rešenje za članove porodice obolelog
U slučaju da oboli neko ko je bio u kontaktu sa ostalim članovima porodice bolesnik se smešta na infektivnu kliniku, dok bi za ostale članove porodice bilo preporučljivo da ostanu u kućnoj izolaciji.
“Tada im neko dostavlja hranu i meri im se temperatura svakog dana, odnosno oni javljaju da li su dobro ili loše ili ih obilazi zdravsteni radnik”, objašnjava epidemiolog Radovanović.
Osoba, kako navodi, koja u karantinu oboli prebacuje se u izolaciju na odeljenje infektivne klinike, dok bi napuštanje karantina za osobu koja je zdrava bilo moguće četrnaest dana nakon poslednjeg kontakta sa obolelim od koronavirusa.
Prema rečima profesora, u slučaju smeštanja ljude u kasarne, izolacija bi mogla da bude produžavana jako dugo.
“Kada imate novoobolelog, svim ostalim ljudima u karantinu produžavate boravak za još četrnaest dana. Ako ja danas obolim onda računate za sve moje iz sobe i sve sa sprata još četrnaest dana. Onda četrnaestog dana oboli još neko pa se produži za još četrnaest dana i tako do jeseni ili ko zana koliko”, navodi epidemiolog.
Radovanović tvrdi da bi idealno bilo ako bi postojala soba sa mokrim čvorom koju bi delile eventualno dve osobe, što je kod nas retko i u bolnicama.
“Dolazi u obzir i kućni karanti. Jedino što ako u kući imate recimo četvoro, a jedan je bio u kontaktu onda je delikatno zbog ostalo troje. Rešenja u vidu hotelskog smeštaja su dosta skuplja”, dodaje on.
Osoba, kako ističe Radovanović, koja dođe iz zaraženog područja ili koja sumnja da je bila u kontaktu sa obolelim, a ima simptome virusa, trebalo bi da se javi nadležnom Zavodu za javno zdravlje, ili ako je jako loše pozove hitnu pomoć. Kod sumnje na koronavirus se ne preproučuje odlazak u dom zdravlja.
Epidemiolog je taj koji identifikuje da je neko zaražen virusom. Zaražena osoba bi trebalo da navede imena potencijalno ugruženih ljudi i adrese, a ti podaci se zatim prosleđuju sanitarnoj inspekciji koja se bavi njihovim smeštanjem u karantin, ako su još uvek zdravi, ili na infektivnu klliniku, ako su oboleli.