Ivica Mladenović Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs; shutterstock

Zavisni smo od ekrana, skupih i jeftinih narkotika, ali i alkohola, kockanja, a depresija, poremećaj ličnosti, anksioznost, prete da postanu hronične bolesti u Srbiji, upozoravaju stručnjaci. O najčešćim dijagnozama, za Nova.rs priča prim. dr Ivica Mladenović, psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje, koji tvrdi da je za alarmantno loše psihičko stanje nacije, kriv sistem u kojem živimo, u kojem i deca od 12 godina završavaju na odvikavanju.

Do pre 30 godina u Srbiji je stres broj jedan bio gubitak deteta, a danas je – gubitak posla.

“Drugi okidač za stres nekada je bio razvod, potom smrt bračnog druga, pa tek onda gubitak posla. A u poslednjih 20 godina to se okrenulo. Kako je došlo do ovoga, pa zaslužan je sistem, koji je uništio obrazovanje, porodicu, kulturu, normalan život. Usled svih stresova u kojima živimo svakodnevno, javljaju se brojne dijagnoze, mentalne bolesti i zavisnosti u koje pokušavamo da ‚bežimo‘“, objašnjava prim. dr Mladenović, specijalista psihijatrije i subspecijalista za bolesti zavisnosti.

Ivica Mladenović Mamazjanija
Ivica Mladenović Foto: FIlip Krainčanić/Nova.rs

U moru informacija i brzine života, ističe on, dešava se gubitak ličnosti.

„Praktično živimo u stresogenom svetu i čini mi se da život nikada nije bio strašniji, bombardovan informacijama, koje dovode do gubitka ličnosti. Taj gubitak je krucijalna stavka, koja nam se dešava poslednjih 30 godina. Posledica je ogroman porast poremećaja ličnosti, a tu se, pre svega, javlja simptom nezadovoljstva. To su ljudi kojima nikada ništa nije potaman, koji stalno menjaju poslove, ulaze i izlaze iz brakova, a nikada nisu zadovoljni sobom. To prelazi u stanje histerije, a kad vidite ljude da besne po ulici, da su nervozni, netolerantni, znajte da su to simptomi“.

Narcizam, depresija, anksioznost

„Ove patologije ukazuju na to da smo sve manje istrajni, moralni, da ne znamo kako da vaspitavamo decu, pa i kod njih dolazi do porasta patologije i poremećaja iz spektra autizma, koji su sve češći. To je teška bolest, a uslovljena je time da roditelji danas ne znaju kako da postave granice, daju ljubav, a sve vreme je prisutna i virtuelna stvarnost, koja nam vaspitava decu“, ističe dr Mladenović.

Foto: Shutterstock

Depresija se javlja u situaciji kada smo nemoćni.

„Imamo ideju da nešto treba promeniti, a nismo motivisani da nešto menjamo. Sve više ljudi smatra da žive nametnuti život, da nisu to što oni misle da jesu, da žive neku formu, koja im zapravo ne odgovara“.

Sistem u kojem živimo je izvor problema jer zaglupljuje ljude, naglašava doktor.

Foto: Shutterstock

„Uništili su obrazovanje, a pravda je misaona imenica. Ljudi su potpuno izgubljeni. Zato ne čudi što se učestalo javlja medicinski anksiozni poremećaj i bolesti zavisnosti. Sve je više onih koji zbog egzistencijalnih problema oboljevaju od depresije. Anksioznost je umnogome prisutna, ali se teško zadržava na tom nivou. Takođe, beležimo sve više bipolarnih poremećaja, odnosno manično depresivne psihoze. To su pacijenti kojima u jednom momentu nije ni do čega, imaju suicidalne ideje, a u drugom im je sve ružičasto, nasmejani su i spremni za svaku akciju“.

Digitalni svet i jeftine droge

U sistemu koji uništava ličnost, ali i omogućava jeftinu kupovinu narkotika i alkohola, bolesti zavisnosti „cvetaju“.

Pročitajte još:

„Kod adolescenata su bolesti zavisnosti alarmantne. Oni su navučeni na virtuelni svet, na video igre i onlajn kockanje. Droge su takođe enormno prisutne u svim oblicima. Usled zavisnosti od digitalnog sveta, kod sve mlađe dece javlja se i pseudo autizam. Gde god zagrebete videćete da je sve više dece nesposobno za školu, ADHD je sve češći, a na klinici imamo decu od 12 godina, koja se leče od različitih zavisnosti. Ti mladi ljudi biće jednog dana adolescenti, a potom i odrasli, pa je projekcija naše budućnosti vrlo pesimistična“, upozorava prim. dr Mladenović.

Foto: Shutterstock

Virtuelni svet, kaže on, nisu samo igrice i društvene mreže.

„To je i kockanje onlajn, sajber seks, kupovine preko interneta, mogućnosti za zavisnost su beskrajne, a naši građani su duboko ogrezli u njih“.

Međutim, u Srbiji je, prema statistikama, i dalje najzastupljenija zavisnost od alkohola.

Foto: Shutterstock

„Alkohol je lako dostupan, ali nažalost i amfetamini, kanabinoidi, ekstazi i sve to što za 500 dinara možete da kupite gde god želite. Zabrinjavajuće je što se pojavila i epidemija kokaina. Ko god u Srbiji danas ima malo više novca, konzumira kokain u kombinaciji sa alkoholom“, kaže doktor.

Deficit stručnog kadra

Kod njega na klinici je trenutno najviše zavisnika od kockanja.

„Primarni pacijenti su kockari. Oni najbrže upadaju u problem jer gube ogromne pare, stanove, kuće. Imamo pacijente od samo 24 godine, koji su ozbiljni kockari“.

Problem postoji, kako u društvu, tako i u zdravstvenom sistemu.

Foto: Shutterstock

„Nemamo dovoljno stručnjaka koji bi lečili toliko pacijenata, a njih je sve više. Razlog je i naše okruženje, društvo koje nameće ponašanje u skladu sa poremećajem ličnosti. Dovoljno je da vidite skupštinu i ophođenje poslanika jednih prema drugima, koji predstavljaju model građanima“, zaključuje prim. dr Mladenović.

***

BONUS VIDEO: Mentalno zdravlje mladih, bolesti zavisnosti

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare