36
Ispred kovid ambulante na Novom Beogradu manje od petnaest ljudi, u red su stali pre manje od 15 minuta a već ih prozivaju, a za organizaciju i lekare imaju samo reči hvale. U Zemunu, u Ulici cara Dušana, kao da je druga država, ljudi promrzli i nervozni, neki sa visokom temperaturom, čekaju još od 7 ujutru.
Da pregled pacijenata i sada, kada se u Srbiji savakodnevno beleži više od sedam hiljada obolelih u jednom danu, može da bude organizovan, a čekanje bolesnih na hladnoći svedeno na minimum, primer je kovid ambulanta na Novom Beogradu.
Uprkos tome što je danas ukinuta trijaža pacijenata u kovid bolnicama, ispred ambulante smo oko 14.50 zatekli desatak ljudi, a ubrzo je izašla i sestra u zaštitnoj opremi i počela da proziva po brojevima.
„Malopre sam stigla, imam broj 183, a evo sad su prozvali do 175, uskoro ću stići na red“, kaže Mirjana koja u redu čaka za svog zeta.
Objašnjava da je po broj došla jutros u 6 sati da bi se onda otišla kući i vratila u zakazano vreme. Na pitanje da li je sama preležala koronu i da li se boji zaraze dok čeka u redu odgovara odrično.
„Zet mi ima visoku temperaturu, ne treba da čeka na hladnoći, pozvaću ga čim ga prozovu. Čekala sam u redu i za sestrića. Ne bojim se zaraze, čuvam se a i nije velika gužva“, priča ona.
Beograđanka koja je stajala poslednja u redu kaže kako je do kovid ambulate došla sa bolesnom sestrom, koja je već u unutra.
„Nije čekala više od 15 minuta, mislim da niko ne čeka više od pola sata. Konstantno prozivaju po desetak ljudi“, objašnjava Adrijana, što smi i sami čuli.
Dodaje da joj je sestra izgubila čulo mirisa i ukusa i ima blago povišenu temperaturu.
„Ovo je Dom zdravlja u koji inače idem. Zaista su organizovani, moram da ih pohvalim, neka se čuje i neka pozitivna reakcija“, poručuje ona.
U Zemunu ispred praznog šatora promrzli pacijenti
Ispred kovid ambulante u Zemunu amosfera potpuno drugačija – oni koji čekaju su promrzli i nervozni, bez ijednog pozitivnog utiska.
„Čekam ovde još od 7 ujutru, sad je već tri sata i ne znam kada ću stići na red a ne znam ni zašto čekam, mislim da sam samo prehlađena“, kaže starija gospođa koja nije želela da se predstavi.
Za njom ljutito dobacuje druga: „Organizacija je očajna, ljudi ulaze preko reda. Evo ja čekam od 7 sati i još nisam stigla a red a malo pre je ušao dečko koji je stigao u 10 sati.“
Na pitanje kako znaju u koje vreme da dođu ispred ambulante, da li dobijaju brojeve, odgovaraju da im sestre samo uzimaju knjižice i podatke i ostavljaju ih da čekaju.
Jedan mladić se vraća sa ulaznih vrata, kaže – sledeći prijem knjižica je u 7 uveče.
Pored stepeništa koje vode do ulaznih vrata u kovid ambulantu sedi devojka uvijena u jorgan. Na pitanje kako je, samo odmahuje rukom i nastavlja da razogovara preko telefona koji joj stoji između uha i ramena, dok ruke drži uvijene u jorgan.
„I ona čeka od 7 ujutru, ima groznicu“, objašnjava kratko gospođa pored nje.
Iako je napolju jako hladno, šator za pacijente u dvorištu ambulante je prazan. U njemu stolovi i klupe bez naslona i dve male grejalice na vrhu šatora, koje ne pomažu mnogo, ali je ipak toplije nego napolju.
Pacijenata ipak u njemu nema, a oni koji promrzli stoje pored šatora kažu kako se unutra ne čuju prozivke – imena koja sestre izgovaraju postaju jedva čujna i nerazgovetna nakon što prođu kroz dve maske i vizir.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
