5
Vrvelo je nekada kao u košnici u opštini Gadžin Han, smeštenoj najvećim delom u kotlini između Suve planine i Babičke gore. Više od 26.000 ljudi živelo je neposredno posle Drugog svetskog rata u 34 naseljena mesta, škole su bile prepune đaka, na obroncima Suve planine meštani su čuvali na hiljade ovaca i krava, svaki pedalj zemlje bio je obrađen, a suvoplaninski majstori poput kovača, opančara, mutavdžija i ciglara bili su nadaleko poznati. Donji Dušnik, jedno od mesta na području opštine imalo je svojevremeno i status varošice sa bolnicom, prvim javnim kupatilom u čitavom kraju, otvorenim bazenom, desetinama zanatskih radnji, više kafana i prodavnica. Najnoviji popis pokazuje da je upravo ovaj kraaj i ovo selo kraj Srbiji koji se najbrže prazni i umire.
Sedamdeset godina kasnije, kraj koji je poznatiji kao Zaplanje, ima 20.000 stanovnika manje, zatvorene i poluprazne škole, kuće i imanja zarasle u korov i šiblje. Malobrojni Zaplanjci koji nisu napustili svoje domove kažu da je to kraj koji umire, a nikoga za to nije briga. Netaknuta priroda i planinski predeli za koje mnogi tvrde da su lepši od švajcarskih Alpa, nisu bili dovoljni da zadrže ljude. Otišli su u potrazi za poslom u Niš i druge gradove, ali i dalje odlaze. Na sledećem popisu očekivanja su da će Zaplanje imati svega oko 3.000 stanovnika, jer su ljudi koji su ostali da žive uglavnom su stariji od 60 godina.
Prema rečima meštana, njihova opština, a reč je o području od 325 kvadratna kilometra jedno vreme se i borila i uspevala da zadrži ljude, ali je borba izgubljena onih godina kada su privatizovane i uništene društvene firme.
Predsednik opštine Gadžin Han Milisav Filipović rekao je za Novu.rs da su migracije krenule 60-tih godina prošlog veka, ali su dvadesetak godina kasnije zaustavljene izgradnjom pogona na području opštine.
„U desetak pogona i jednoj zadruzi, osamdesetih godina radilo je više od 2.500 ljudi. Veći broj sela bio je sa preko 1.000 stanovnika, a u svakom selu bila je zadružna prodavnica. Sada na području oštine imamo oko 200 radnika u industriji, dok je 249 dece osnovnoškolskog uzrasta. Svega 26 beba rođeno je ovde godine“, kazao je Filipović.
Prema njegovim rečima, opština čini sve što je u mogućnosti da bi popravila uslove života svojih stanovnika, ali to je vrlo teško sa budžetom koji se nije menjao proteklih osam godina i koji iznosi 300 miliona dinara.
„Da bi zadržali ljude potrebna su nam prvenstveno nova radna mesta, ali i ulaganja u infrastrukturu. Stare su vodovodne mreže, putevi su loši do mnogih sela, a autobuske linije nedovoljne. Ni sa povećanjem našeg budžeta, bez pomoći države, ne možemo da rešimo te probleme“, rekao je Filipović.
Mali broj autobuskih polazaka i to što nemaju gde da se zaposle, jer od stočarstva i poljoprivrede ne mogu da se izdržavaju, žitelji opštine Gadžin Han ističu kao najveći problem. Ne veruju u budućnost tog kraja, jer kako kažu, kada je propao Donji Dušnik, koji je nekada bio poput malog grada u samom centru Zaplanja, kako ne bi propala okolna sela. Koliko je opustelo Zaplanje, ističu najbolje pokazuje broj đaka u školama. U jedine dve osmogodišnje škole u gornjem delu Zaplanja, koje pohađaju deca iz 20 sela, manje je od 30 učenika.
Jedini đak prvak
Dragana Đorđević iz Donjeg Dušnika, majka trojice sinova koji imaju 19, 16 i pet godina, kazala je za Novu.rs da će njen najmlađi sin Teodor, kada krene u školu biti jedini đak prvak u tom kraju.
„U Dušniku imamo svega četvoro dece mlađe od sedam godina. Ljudi su otišli i odlaze jer nema uslova za život. Ovde nema budućnosti, nema posla, nema pedijatra, laboratorije, apoteka ne radi svakog prepodneva. Ogroman problem je autobuski prevoz. Kada treba da odvede dete u Gadžin Han kod pedijatra, morate da idete autobusom u pola sedam, a ne možete da krenete otuda pre 13 časova, jer nema ni jednog polaska ranije. Sa detetom koje ima temperaturu ili povraća morate da sedite u čekaonici šest sati“, sa ogorčenjem govori Đorđević.
Prema njenim rečima, veliki problem su i preskupe cene autobuskih karata. Mesečna đačka karta od Dušnika do Niša je 11.800 dinara, a pri tom je poslednji polazak iz grada ka selu u 6.30 časova, pa deca u čijim se školama časovi u popodnevnoj smeni kasnije završavaju ne mogu da se vrati svojim kućama.
Opština, dodala je, subvencioniše sa 50 odsto mesečnu autobusku karticu srednjoškolaca, ali uplate kasne i od početka nove školske godine stigla je subvencija samo za septembar, a oni su sinu morali da plate i decembarsku karticu.
„Ostali smo u selu jer nemamo ništa svoje u gradu, morali bi da budemo podstanari, a na tako nešto nismo mogli da rizikujemo sa malim detetom. Najstariji sin je završio školu u Nišu, odmah se zaposlio i ostao u gradu, privatno stanuje. Sada kada bi i otvorili neki pogon u Dušniku, ne bi imao ko da radi, mladi su otišli. Kasno je sve za ovaj kraj. Ovde ima lepe prirode, ali osim toga ništa više“, istakla je Đorđević.
Radojica Stanović iz Donjeg Dušnika takođe potvrđuje da je Zaplanje opustelo jer nije bilo posla za mlade.
„Nekada je u „Elidu“, našoj fabrici u selu, radilo 440 radnika, a sada svega pedesetak. Da je fabrika radila kao pre mladi bi se tu zapošljavali, ne bi odlazili u Niš da plaćaju privatno stanove, a da im kuće zvrje prazne. Sada se priča da će u „Elid“ stići neke nove mašine i da će biti otvoreno 50 novih radnih mesta, ali teško da će da nađu 50 radnika“, rekao je Milenković.
Kakvo je stanje u Zaplanju, prema rečima meštana, najbolje opisuje to što je Dušnik nekada imao bolnicu sa porodilištem, a sada je u tom objektu starački dom. Nekada je imao sodadžijsku radnju u kojoj su se prodavali sokovi i sode-vode, a sada je u toj kući prodavnica pogrebne opreme.
