0
"Ove godine se po prvi put susrećemo sa velikim problemima u poljoprivredi koji se tiču osiguranja poljoprivrednika i koje je prouzrokavala država, a ne osiguravajuća društva. Pre svega tu mislim na ponašanje ovih društava, jer se njima više ne isplati da osiguravaju poljoprivrednike u punom kapacitetu kao ranije", rekao je za portal Nova.rs poljoprivredni stručnjak Dušan Tufegdžić.
Tufegdžić kaže da je tražio ponude od osiguravajućih društava i da je dobio uslove kakvi do sada nisu bili.
„Uslovi su sada takvi da za osiguranje 40 tona krompira dobijate 30 dinara po kilogramu. Prošle godine sam uspeo da tražim 60 tona po 40 dinara. Osiguravajuća društva ne razlikuju intenzivnu proizvodnju sa potpuno primenjenom agrotehnikom od obične proizvodnje kao što je suvo ratarenje ili povrtarenje“, kaže on.
Uzimajući u obzir da po hektaru krompira ulaže između dva i dva i po miliona dinara i pri tom očekuje prinos od oko 80 tona, Tufegdžić navodi da osiguravajuća društva mogu sada maksimalno da osiguraju 40 tona tog istog krompira i to po 30 dinara po kilogramu, a do ove godine su mogli da osiguraju 60 tona po 40 dinara, što je duplo manje računajući u novcu.
„Šta to sad znači, prvo poskupela je premija za osiguranje oko 40 odsto, a suma osiguranja je smanjena za duplo u odnosu na prošlu godinu“, ističe on.
„Kada bi se desila totalna šteta, ja na tim parcelama imam prinosa oko 30 tona po hektaru i onda bi iz osiguranja rekli da je šteta 10 tona po hektaru, što je 300.000 dinara, pa bi od te štete umanjili 40-50.000 za premiju za osiguranje, pa bi onda umanjili obavezno učešće u šteti koje je od pet do 10 odsto i na ime neizvršenih radova verovatno bi trebao da im doplatim, a ne bi nijednog jedinog dinara dobio za osiguranje“, objašnjava Tufegdžić.
„Da se šteta desila pre 10 dana ja bih naplatio negde oko 900.000 do 950.000 dinara po hektaru, a moja ulaganja su do 2,5 miliona“, priča on, naglašavajući da ne bi mogao da osigura ni pola od onoga što je uložio u proizvodnju.
Objašnjavajući odgovornost države, on je naglasio da se društva žale da su jako loše prošla osiguravajući poljoprivrednike zbog šteta koje su nastale, ali da su te štete nastale upravo nebrigom države.
„Štete su nastale isključivo nebrigom države i nastaju tako decenijama unazad. Protivgradni sistem koji mi imamo je zastareo, on je još iz stare Jugoslavije. Ljudi koji rade na protivgradnim stanicama su najneplaćeniji, daju im mesečno od četiri do 6.000 uz obavezu da kad god naiđu nepogode budu u protivgradnoj stanici“, priča Tufegdžić.
Takođe je upozorio da ukoliko u Srbiji naiđe gradonosni oblak verovatnoća da protivgradna zaštita spasi useve je 20 odsto, dok je to u Evropi između 60 do 80 odsto, jer se tamo koriste kombinovani protivgradni sistemi, gde pored stacionarnih, imate i avione koji zasipaju gradonosne oblake.
On je naveo još jedan problem koji se tiče slabe komunikacije između kontrole letenja i Hidrometeorološkog zavoda.
„Umesto da putnički avion poleti kasnije ili promeni svoju rutu to se neće desiti, jer protivgradna zaštita u tom delu gde je avion u vazduhu ne sme delovati, pa će se uništiti stotine hektara poljoprivrednih proizvoda“, kaže Tufegdžić.
On je uporedio ulaganja države u poljoprivredu i brigu o poljoprivrednicima sa izgradnjom nacionalnog stadiona u koji su uložena ogromna sredstva.
„U ovom trenutku dešavaju se štete u poljoprivredi u vrednosti jednog nacionalnog stadiona. Kad bi se izgradnja tog stadiona pomerila samo za jednu godinu i ta sredstva u prvoj godini uložila u protivgradnu zaštitu i ostale zaštite od nepogoda u poljoprivredi, gledano decenijama unapred, svake godine bismo imali besplatno jedan nacionalni stadion, jer ne bi bilo tih šteta“, objašnjava Tufegdžić i dodaje da pre poziva na osiguranje useva, država mora da uradi maksimalno ono što je do nje,a to je da smanji rizik od elementarnih nepogoda.
„Ja ću naplatiti ono što sam uložio, država će dati subvenciju od 50 odsto zbog osiguranja, osiguranje će isplatiti štetu, ali smo svi na gubitku jer smanjujemo BDP ove države i uništava se novostvorena vrednost. Kad se kanta mleka prospe nju neko mora da plati, a mi svake godine neposredno i posredno prosipamo jedan nacionalni stadion zato što se država ne bavi ozbiljno zaštitom od nepogoda u poljoprivredi“, zaključuje Tufegdžić.
BONUS VIDEO:
