U eri kada su pametni telefoni postali naša produžena ruka, a internet neizostavan deo svakodnevice, društvene mreže su se duboko ukorenile u živote mnogih, a posebno tinejdžera. Ove platforme nude čitav spektar mogućnosti, od lake komunikacije sa prijateljima i porodicom širom sveta, do brzog pristupa informacijama i učenju. Međutim, kao i sa svim tehnološkim dostignućima, postoji i druga strana medalje - ona koja nosi ozbiljne rizike i izazove.
Istraživanja pokazuju da je upotreba društvenih mreža među tinejdžerima skoro univerzalna, sa 97% mladih uzrasta od 13 do 17 godina koji koriste barem jednu od sedam glavnih onlajn platformi. Najpopularnije među njima su SnapChat, Instagram i brzorastući TikTok. Vreme provedeno na ovim sajtovima je zapanjujuće – prosečan tinejdžer provodi oko 9 sati dnevno na društvenim mrežama, dok mlađi uzrasti od 8 do 12 godina provode oko 6 sati dnevno.
Nesumnjivo je da društvene mreže nude brojne pogodnosti. One omogućavaju jednostavno održavanje kontakta sa bliskim ljudima, bez obzira na geografsku udaljenost. Takođe pružaju brz pristup informacijama, mogućnosti za učenje i sticanje novih veština putem onlajn kurseva i sadržaja na platformama poput YouTube-a. Društvene mreže mogu biti i moćan alat za građanski aktivizam, podizanje svesti o važnim pitanjima i prikupljanje sredstava za humanitarne svrhe.
Uprkos prednostima, priroda društvenih mreža sa sobom nosi i niz potencijalnih problema. Jedan od njih je zamena stvarne komunikacije i druženja onlajn interakcijama. „Prijatelji“ na društvenim mrežama možda zapravo i nisu pravi prijatelji, već čak i stranci. Što više vremena provodimo na ovim platformama, raste rizik od izloženosti sajber maltretiranju, društvenoj anksioznosti, depresiji i neprimerenom sadržaju.
Posebno zabrinjava fenomen zavisnosti od društvenih mreža. Slično kao kod video igara, mozak nas nagrađuje dozom dopamina kada dobijemo lajkove i pozitivne komentare, stvarajući potrebu za stalnim proveravanjem obaveštenja. Strah od propuštanja (FOMO) može ozbiljno uticati na mentalno zdravlje.
Alati koje nude društvene mreže omogućavaju ljudima da traže odobravanje drugih za svoj izgled i porede se sa drugima. To može voditi do problema sa samopouzdanjem i nezadovoljstva sopstvenim telom, posebno kod devojaka. Istraživanja pokazuju da studentkinje koje koriste Facebook najmanje pet puta dnevno često povezuju osećaj sopstvene vrednosti sa svojim izgledom.
Nažalost, tehnologija je donela i novo lice starog problema – maltretiranja. Sajber maltretiranje je postalo konstantna pretnja, sa alarmantnim statistikama. Jedno od četvoro tinejdžera je maltretirano, a čak 43% je doživelo maltretiranje onlajn. Posebno su ugroženi LGBTQ učenici, gojazna deca, deca sa invaliditetom i birasna ili multirasna omladina. Ono što posebno zabrinjava je da u 85% slučajeva maltretiranje prođe bez ikakvog odgovora odraslih ili vršnjaka.
Nažalost, negativni aspekti društvenih mreža mogu ostaviti duboke posledice na mlade umove. Samoubistvo ostaje među vodećim uzrocima smrti dece mlađe od 14 godina, sa stopama koje su porasle za više od 50% u poslednje tri decenije, prema podacima Američkog udruženja za suicidologiju.
Kao roditelji, postoje koraci koje možemo preduzeti da poboljšamo živote naše dece, kako na mreži, tako i van nje. Pokušajmo da budemo uzor ponašanja kakvo želimo da vidimo. Postavimo granice od samog početka kada detetu damo prvi pametni telefon, uz kontrolu pristupa i lozinki. Razgovarajmo sa decom o tome zašto neke stvari treba da ostanu privatne. Nađimo vremena za aktivno druženje sa decom licem u lice, jer ta interakcija uči čitanju socijalnih signala. Budimo prisutni u razgovoru, bez zavirivanja u telefon. Iskoristimo prilike za iskrene razgovore, a ne pridike. Budimo svesni pitanja privatnosti i sajber bezbednosti.
Tehnologija je promenila način na koji živimo, radimo i družimo se. Ali ona ne može zameniti roditeljstvo. Kao što pratimo najnovije vesti o društvenim mrežama, budimo informisani i uključeni u digitalne živote naše dece. Samo zajedničkim naporima možemo iskoristiti najbolje što tehnologija nudi, a pritom ublažiti njene potencijalne opasnosti.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar