"Drage kolege, stanje je vanredno, ovo je tek početak izolacije, povucite ručnu". Ovim rečima obratila se Milka Karaklajić psihološkinja iz Ivanjice, svojim kolegama u Osnovnoj školi Milinko Kušić.
Poruku podrške objavila je u internoj školskoj viber grupi, ali kada je dospela na društvene mreže, u njoj su se prepoznali gotovo svi prosvetni radnici u Srbiji.
Onlajn nastava je novost i za učenike i za prosvetne radnike, tako da su u novonastaloj situaciji svi preopterećeni, kaže za portal Nova.rs psihološkinja Milka Karaklajić. Ona dodaje i da joj je drago da je poruka dospela do velikog broja ljudi, jer je dobila reakcije iz cele Srbije u kojoj prosvetni radnici poručuju da im je bilo potrebno da im neko kaže da se opuste.
Ne znajući da će njena poruka kolegama i najbližim saradnicima da naidje na ovolike reakcije, Milka Karaklajić za naš portal objašnjava da je svojim internim obraćanjem samo htela da pruži podršku kolegama i ohrabri ih rečima da nije ništa strašno i ako uspore malo i ako decu rasterete manje važnog gradiva.
„Mi smo imali situaciju da su naši prosvetni radnici od 15. do 17. marta radili po 24 sata kako bi se pripremili za nastavu na daljinu. To nikome nije teško palo, jer je naša obaveza i bila da pripremimo onlajn učionice za sve predmete, da svakom detetu obezbedimo kodove i pristup tim učionicama.
Pozivali smo i roditelje, nemaju baš svi pristup internetu, pa smo formirali i viber grupe, omogućili komunikaciju putem SMS-a, snalazili smo se na sve moguće načine da svakom detetu budemo dostupni. Na sve to su prosvetni radnici potrošili mnogo energije koja je ih je iscrpela, a potrebna im je, jer sada u vanrednoj situaciji, osim o učenicima, moraju da vode računa i o svojoj deci i porodici“, kaže Milka.
Psihološkinja Milka Karaklajić kaže da je u razgovoru sa kolegama uočila njihovu bojazan da tokom vanrednog stanja neće uspeti da prenesu deci dovoljno znanja i u onoj meri koju omogućava rad u neposrednom kontaktu u učionici. Iz te prevelike odgovornosti, učitelji i nastavnici su mnogo vremena posvetili pripremi svojih predavanja i možda prešli granicu preopterećenosti učenika.
„Deca moraju ostati u procesu učenja, ali je vrlo teško dozirati koja je to mera, a da ne budu preopterećena. Osim nastave koju prate putem televizije, od svojih nastavnika dobijaju dodatne zadatke u onlajn učionicama, a to je uglavnom iz više predmeta u toku dana. I deca su pogođena ovom vanrednom situacijom, možda neko dete brine za roditelje koji moraju da idu na posao, tako da moramo da razmišljamo i njihovim osećanjima“, kaže Karaklajić.
Dodaje da se njoj i deca javljaju, da su uznemireni, a da ni sami ne umeju da objasne zbog čega.
„To mi je bio motiv da kolegama poručim da deca neće ništa izgubiti, ako im malo smanjimo obim gradiva. U hodu smo rešavali, da ti zadaci za njih budu što zanimljiviji i da u rešavanju mogu da koriste razne platforme, da se nastava ne svodi samo na čitanje, već i na opažanje i istraživanje na internetu“, objašnjava Milka Karaklajić.
Porukom koju je poslala svojim kolegama želela je da poruči da se opuste i da se ne boje da će učenici ostati uskraćeni za neka znanja.
„Sve se da nadoknaditi. Sada je sasvim dovoljno da se u nastavi fokusiramo samo na osnovna znanja, koja će im biti potrebna za nastavak školovanja. Prvenstveno sada treba da budemo podrška deci, jer smo uz roditelje, mi prosvetni radnici najbliži deci za sve njihove probleme i zbog toga treba da budemo smireni. Ako je potrebno, nekada umesto nastave možemo da im pružamo informacije i o zdravlju i o održavanju higijene, da porazgovaramo o njihovim strahovima“, kaže ova psihološkinja.
Pismo podrške prosvetnim radnicima
Pismo podrške koje je psihološkinja Milka Kraklajić iz Ivanjice poslala svojim kolegama, postalo je viralno na društvenim mrežama i naišlo na veliko odobravanje prosvetnih radnika i roditelja. Prenosimo pismo u celosti:
„Svi su nastavni predmeti podjednako važni, kao i svaka naučna disciplina. Ali u ovoj situaciji moramo biti pragmatični, u interesu učenika. U najboljoj nameri, zatrpali ste učenike materijalima, uputstvima, zadacima…
Najveće opterećenje trpe odlični đaci. Treba da ostvarite međusobnu saradnju u okviru veća da biste stekli uvid u opterećenost učenika.
Pre svega, mlađi učenici ne bi trebalo po vasceli dan da izvršavaju školske obaveze. Možete li, u ovim danima, zanemariti taj preterani osežaj odgovornosti za učenje i nastavu? Samo kratki, jednostavni sadržaji, jedan domaći zadatak, u nedelji, po predmetu, osnovne stvari neophodne za dalje obrazovanje.
Maja je u pravu, prioritet su predmeti koji se polažu na završnom ispitu.
Ostale kolege, ovo vam je šansa da opušteno, bez pritiska, neuobičajeno i zanimljivo približite učenicima svoj nastavni predmet. Niste u obavezi nikom da se dokazujete, jer vi svi raspolažete potrebnim kompetencijama. Dovoljno je da budete podrška i oslonac vašim učenicima u, za njih, potpuno novoj edukativnoj, a pre svega životnoj situaciji.
Drage kolege, stanje je vanredno. Psihološki, situacija se odražava na sve nas. Strah se akumulira svuda napolju, u kući, na TV, oseća se lebdeća anksioznost. Deca sve primaju intuitivno.
Ovo je tek početak izolacije. Povucite ručnu. Naši učenici se indukuju strahom za sebe, svoje roditelje, drugove… Niko im ne može reći kada će ovo stati. Vi se takođe indukujete strahom. Povucite ručnu!
Važno je da svi budemo dobro. Da deca budu zdrava i da bez posledica prodju kroz ovo. Zato, unesite malo vedrine i pozitivnog u rad sa učenicima.
Neće ništa bitno propustiti. Što propuste naučiće sledeće godine. Dva, tri pitanja. Jedan, dva domaća zadatka. To je dovoljno. Osnovna znanja koja su minimum za sledeći razred. Povucite ručnu, počećete da pucate po šavovima. Opustite se. Ne pišite ceo dan. Niko vam neće zameriti ako ne radite savršeno i ako ne vodite dokumentaciju idealno. Vanredno je stanje!“