174
Na dopis profesora Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i glavnog naučnika kompanije Rio Tinto, naučnom časopisu Nature – Scientific Reports, reagovala je profesorka Dragana Đorđević.
Oni su tražili ispravku ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, a profesorka je za Nova.rs izjavila da je „ovaj rad sada problem za globalnu inteligenciju, jer je izašao iz okvira Srbije, a da će na njihove primedbe autori rada odgovoriti“.
Naime, pojedini profesori iz BU, zajedno sa naučnikom Rio Tinta dr Najdželom Stjuardom, ukazuju na veliki broj nedostataka, nedosledno primenjenu naučnu metodologiju i manipulaciju činjenicama i referencama, na osnovu kojih su, kako tvrde, autori rada izvukli pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.
U ovom dopisu, oni, naime ocenjuju da na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima Projekta „Jadar“ na životnu sredinu.
„Sve ovo što se priča unutar Srbije o kopanju litijuma, ostaje u Srbiji. Međutim, ovaj rad je iznenadio i izašao na globalnom nivou. Sada ga čita globalna inteligencija i za njih je to problem“, kaže za Nova.rs prof. dr Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Ona navodi da nije sve tako crno-belo i da postoje procedure koje se moraju poštovati.
„Njihovi stavovi će ići na recenziju, a mi ćemo potom na njih odmah odgovoriti, pa će časopis doneti odluku. Ne mogu oni tek tako da traže da se članak povuče ili izmeni, moraju prethodno časopisu da dokažu šta je netačno u našem radu i na koji način”, naglašava prof. dr Đorđević.
Prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora ovog naučnog rada, smatra da je najvažnije utvrditi stručnost onih koji su pisali članak naspram ovih koji sad šalju dopise i podnose zahteve za povlačenje teksta u naučnom časopisu.
“Bilo bi dobro da se utvrdi koje su naučne reference Najdžela Stjuarda u odnosu na pisce rada. Svi potpisnici dopisa rade za Rio Tinto i sasvim je logično i prirodno da brane interes kompanije, a mi koji smo pisali članak nemamo nikakve veze sa ovom korporacijom. Između nas postoji jedna nepremostiva moralna razlika, a bilo bi vrlo zanimljivo utvrditi i stručnu razliku”, kaže za Nova.rs prof. dr Ristić.
On navodi da ga ne bi iznenadilo da Rio Tinto pokuša da izvrši pritisak na uredništvo časopisa.
“Kao druga najveća rudarska korporacija u svetu, Rio Tinto ima određene korupcionaške afere po kojima su poznati. Ne bi me uopšte iznenadilo da pokušaju da izvrše pritisak na uredništvo časopisa, a možda i obezbede nepristojnu ponudu koja se ne odbija, u vidu neverovatne donacije. Ipak, očekujem da jedan takav naučni časopis ima snage da očuva svoj stručni i naučni integritet, uprkos svemu”, naglašava Ristić.
Osim dr Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina Nature – Scientific Reports potpisuju i tri profesora Beogradskog univerziteta, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar: redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu“.
Pročitajte još:
174
67
0
Podsetimo, osam autora naučnog tima, u svom istraživanju “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, koji je objavljen u časopisu Nature – Scientific Reports, utvrdili su teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na našu zemlju.
U ovom radu se, između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu takođe piše i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.
***
BONUS VIDEO: Dragana Đorđević na protestu protiv rudarenja litijuma
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare