2
Novinarka Radio-televizije Srbije Lidija Georgijev, dopisnica iz Niša, izveštavala je prošle subote o najvećem, istorijskom protestu u ovom gradu, a prvi čovek države je ženu, našu koleginicu, koja je samo radila svoj posao, upravo iz tog razloga nazvao – imbecilom, tačnje osobom sa srednjim stepenom mentalne retardacije i koeficijentom inteligencije (IQ) od 25 do 50. Iako je kolegijum RTS-a reagovao, doduše 24 sata kasnije, nakon što je veći deo javnosti već uveliko oštro osudio predsednikovu izjavu, nisu se oglasili direktor Javnog servisa Dragan Bujošević, a ni glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović, od kojih smo bezuspešno, više puta, pokušali da dobijemo komentar.
Samo dan nakon protesta u Nišu, kojem je prisustvovalo stotine hiljada ljudi, u Boru je održan skup, na kojem je predsednik Aleksandar Vučić uvredio novinarku, nazvavši je „imbecilom“.
Na ovu sramnu izjavu, tokom jučerašnjeg dana nije bilo reakcije direktora, niti glavnog i odgovornog urednika Javnog servisa, iako se radi o njihovoj zaposlenoj, a posao im je, između ostalog, da kao nadređeni zaštite, tačnije stanu u odbranu svih svojih radnika.
Nakon brojnih pokušaja da telefonskim pozivima, ali i putem poruka dobijemo lični stav i reakciju Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića, ostali smo uskraćeni za iste, jer se nisu odazvali.
Naime, Dragan Bujošević, koji će ove godine proslaviti punu deceniju na mestu generalnog direktora RTS-a, nekada je bio poznat kao borac protiv represivnih režima, najglasniji u vreme Slobodana Miloševića, a na televiziji BK je od 2001. do 2006. čak vodio i emisiju bombastičnog naziva: „Nije srpski ćutati“. Nažalost, od kako se smestio u direktorsku fotelju Javnog servisa, naprasno je – zaćutao.
Ćutanje na uvrede koleginici iz Niša, nije, naravno, prvo ćutanje “vrha” RTS-a.
Podsećamo da godinama deo opozicionih stranaka i javnosti kritikuje informativni program na čijem su čelu Bujošević i Stefanović, a optužuju ih da slepo prate naloge vladajuće partije. Kako u većem delu Srbije građani nemaju načina da dobiju informacije o aktuelnim dešavanjima u zemlji, osim putem RTS-a, jasno je da su kritike s pravom upućivane, ali odgovor, ni objašnjenje od čelnih ljudi televizije, nikada nismo dobili, jer ga, po njihovom mišljenju, izgleda i ne zavređujemo.
Takođe, čuvena parola RTS-a “Vaše pravo da znate sve”, okrenuta je naopačke, pa su ih kolege u brojnim medijima kritikovale da se neobjektivno i nedovoljno bave temama u koje su direktno uključeni pojedini pripadnici vlasti, poput Savamale, Krušika, Jovanjice, „Helikoptera“, Doljevca i slično.
Osim informative, međutim, pre dve godine Branislav Klanšček iz UO RTS-a, naveo je i brojne malverzacije u zabavnom programu, navodeći emitovanje emisija iz privatnih produkcija u vlasništvu zaposlenih na javnom servisu, što Bujošević nikada nije demantovao, ali je tada izdao šturo saopštenje.
Setimo se i da je u pandemijskoj 2020. godini, grupa od skoro 140 doktora nauka zatražila od RTS-a da istinito, objektivno i profesionalno izveštava o svim aktuelnim pitanjima i akutnim problemima u tadašnjoj političkoj i društvenoj sferi. Na njihov dopis, direktor Javnog servisa je, po običaju, ćutao.
Deo opozicionih stranaka više puta tražio je od Bujoševića veće prisustvo na RTS-u, ali su njihovi zahtevi i dalje u sferi nemoguće misije.
Slična situacija je i sa aktuelnim protestima. Tokom velikih studentskih protesta koji traju duže od tri meseca, studenti širom Srbije optužil su RTS da ne izveštava objektivno, ni dovoljno obimno o protestima i blokadama, na šta direktor televizije ponovo, nije reagovao.
Ipak, krajem februara predsednik Programskog saveta RTS-a Žarko Rakić, priznao je da RTS nije u očekivanom obimu blagovremeno izveštavala o počeku studentskih protesta, ali da su ti propusti ispravljeni i da je u programu sada više diskusije o toj temi. Od Bujoševića i Stefanovića još nismo čuli objašnjenje zašto im je trebalo 100 dana da se probude, a i to buđenje je – delimično.
Podsetimo, nakon bezrazložne i nedopustive uvrede upućene koleginici Georgijev od strane predsednika države, oglasila su se brojna novinarska udruženja, a tek nakon opšteg zgražavanja kompletne javnosti, konačno je reagovao i kolegijum RTS-a.
Oni su pustili saopštenje u kojem kažu da kolegium RTS-a smatra nedoličnom izjavu predsednika Aleksandra Vučića na jučerašnjem skupu u Boru koji je novinarku RTS-a koja je izveštavala sa skupa u Nišu nazvao „imbecilom“.
„Nijedan nosilac javne funkcije, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripada, nema pravo da na tako uvredljiv način govori o našim kolegama. RTS je inače jedina medijska kuća, koja uz sve svoje slabosti, pokušava da u programu održi duh tolerancije i započne kakav takav dijalog suprotstavljenih političkih strana. Zato od svih nosilaca javnih funkcija zahtevamo da poštuju naše novinare i kuću koja nastoji da u društvu sačuva duh normalnosti i pristojnosti“, piše u njihovom reagovanju.
Ovim povodom oglasila se saopštenjem i redakcija Dopisništva.
Pročitajte još:
2
0
15
0
„Redakcija Dopisništva RTS-a najoštrije osuđuje izjavu predsednika države kojom je uvredio našu koleginicu Lidiju Georgijev, urednicu Dopisništva RTS-a u Nišu, a time i sve kolege niškog dopisništva. Tražimo javno izvinjenje. Takođe, osuđujemo svaki vid pritiska i sve druge napade na medijske radnike od strane vlasti i opozicije. Želimo da radimo svoj posao bez pritisaka. Molimo sve političke aktere da prestanu sa pokušajima da uređuju i disciplinuju medije”, navodi se u saopštenju redakcije Dopisništva RTS-a koje potpisuje Gordana Jakovljević, odgovorna urednica Dopisništva RTS-a.
Značajno je, na kraju, objasniti da je u zvaničnoj medicini nekada korišćen izraz “imbecil”, a označavao je osobu sa takozvanim srednjim stepenom mentalne retardacije. Imbecilnost je dakle predstavljala stanje mentalnog razvoja u kome je koeficijent inteligencije (IQ) od 25 do 50. Imbecilima su se smatrale osobe koje međutim imaju više inteligencije od idiota (IQ od 0 do 25), a manje inteligencije od debila (IQ od 51 do 75).
I ja sam, onda, imbecil, kao i svi mi koji izveštavamo sa studentskih protesta i blokada fakulteta i srednjih škola, već više od tri meseca. Imbecil, debil, idiot…
Na kraju krajeva, nije ni važno koji je “medicinski termin” upotrebljen da se okarakterišu ljudi koji rade svoj posao, a u ovom slučaju kolege novinari i novinarke, dok god bez ustručavanja, zadrške i straha izveštavaju građane o stanju u zemlji u kojoj žive, verodostojno prenose vesti sa najvažnijih, najaktuelnijih dešavanja, koja “pod tepih” ne mogu i ne treba da stanu, a javnost u epilogu shvata poruku.
Ili što bi deca rekla kad ih neko uvredi: “Sve što kažeš meni, ti si!” Uvreda, zapravo, mnogo više govori o onome ko je izgovara, ali kako bismo mi znali išta o tome, kad smo – imbecili.
A možda svi grešimo. Možda je predsednik samo hteo da istakne, da je čak i građanima, koji žive sa nama u ovom društvu, a imaju daleko niži stepen inteligencije od prosečnog, ne svojom krivicom, jasno da je sistem truo i da pod hitno mora da se menja. I da je to jedino važno.
***