0
Osmomartovski protestni marš ženskih organizacija i nezavisnih aktivistkinja koji nosi parolu "Dostojanstvo, plata, život" održan je danas u Beogradu.
Dženet Koko, umetnica i radnica romske nacionalnosti kaže da se žene u Srbiji se suočavaju sa radnom eksploatacijom, a Romkinje se suočavaju sa posebnom diskrimincijom na tržištu rada, te da zbog predrasuda i diskriminacije najčešće moraju da obavljaju poslove čišćenja.
„Zar moramo da ih podsećamo da je u 2023. diskriminacija zabranjena? Zahtevamo od državnih institucija i svih sugrađana da Romkinje ne percipiraju kao čistačice ili majke koje znaju samo da rađaju, dokle god budemo održavale te premise bićemo zauvek u tom krugu nejednakosti“, rekla je ona.
„Solidarnost sa svim ženama, osvešćenim i onima koje to tek treba da postanu. Zato smo ovde, da se razumevanje ravnopravnosti proširi i prihvati. Da se nasilje ne trpi, da se mobing ne podnosi, da se plaća za rad i dostojanstveno živi“, kaže za Nova.rs koopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković.
Borba za rodnu ravnopravnost je borba za samu suštinu društvenog uređenja i PSG se obavezuje da ovu borbu vodi u svakoj prilici i na svakom mestu, svim dozvoljenim sredstvima. #PolitikaKakvaTrebaDaBude pic.twitter.com/TOHTRvyZCQ
— Slobodni građani (@pokretslobodnih) March 8, 2023
„Nijedna žena manje, nijedna žena više“, upozorile su aktivistkinje na skupu i ukazale na problem rodno zasnovanog nasilja i femicida, podsetivši da je od početka godina ubijeno 9 žena.
Milica Lukšor iz Udruženja za radna prava ROZA iz Zrenjanina upozorila je i na slučajeve ugrožavanja radnih prava žena i pozvala je na solidarnost.
„Solidarnost je važna i osećaj zajedništva i pripadanja. Borimo se da svaka žena na posao i s posla može mirne duše i podignute glave. Uvek solidarne“, poručila je ona.
„Koliki je naš deo? Zvanična statistika kaže da 25 pošto imovine pripada ženama. U 75 posto to nisu objekti namenjeni za stanovanje, kao što su placevi. Žene se odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Bojim se da će moja ćerka i njene drugarice imati mnogo manje prava nego mi danas, zaista sa bojim. Molim vas da ne odustajemo da one ne bi došle u takvu poziciju“, navela je Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga.
Neke od parola koje su se na skupu mogle videti su „Devojke mogu sve i ne moraju ništa“, „Dostojanstvo, plata, rad“ i „Protiv režima koji krade“. Protestni marš je krenuo sa Slavije i završio se na Dorćolu, kod prostora Miljenko Dereta.
I ove godine zahtevi su: da zakonske regulative osiguraju, a praksa potvrdi, radno vreme od maksimum 8-časova u toku dana, neradne praznike i vikende, pravedne i dostojanstvene plate i uslove rada.
Zahteva se da nestandardni i novi digitalni oblici rada regulišu pravednim principima i u službi radničkih prava i da društvo osnaživanjem institucija i usluga socijalne i zdravstvene zaštite preuzme teret rada iz oblasti nege i brige, koji je do sada dominantno ostao ženski neplaćen rad na kom počiva reprodukcija radne snage. Još jedan zahtev je i da institucije adekvatno i blagovremeno rade na prevenciji i adekvatnom reagovanju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
Organizatori skupa podsećaju da neoliberalna država žene vraća prvenstveno u ulogu majke, negovateljice i neplaćene kućne radnice, doprinosi sveukupnom ugnjetavanju i stigmatizaciji žena, lezbejki, trans osoba, Romkinja, žena sa invaliditetom i pripadnica drugih marginalizovanih grupa, ciljajući na organičavanje slobode odlučivanja o vlastitim telima i promovišući isključivo heteronormativni oblik porodice.
Navode i da bez adekvatne zarade, dostojanstva i socijalne zaštite nema izlaska iz situacije nasilja, a da nam svakodnevne crne statistike pokazuju da je nasilje prema ženama – nesmanjeno.
Da poseban nivo diskriminacije prilikom zapošljavanja i rada trpe Romkinje, žene sa invaliditetom i trans žene u Srbiji – rade na potplaćenim pozicijama ili im se uopšte prilika i ne pruža.
Podseća se i da se od žena očekuje da u vremenima krize upravljaju domaćinstvom i da dodatnim radom nadomeste nedostatak osnovnih sredstava za život porodice, kao i da konstantno svedočimo urušavanju stečenih radničkih prava i povećanju nezaposlenosti. Žene rade na manje plaćenim poslovima, sporije napreduju i imaju daleko veći teret.
Inače, ovogodišnji protestni marš nosi parolu „Dostojanstvo, plata, život“, a organizatorke su pozvale sve žene Srbije „radnice, sindikalke, službenice, profesorke, nastavnice, vaspitačice, bolničarke, doktorke, domaćice, majke i one koje to nisu, sestre, bake, negovateljice, učenice, studentkinje, aktivistkinje i mnoge druge“.
Marš nije organizovan samo u Beogradu, marširaće žene i u Zagrebu, Rijeci, Banjaluci, Sarajevu, Tuzli, Prištini, Skoplju, Podgorici, Ljubljani i mnogim drugim gradovima širom regiona.
***
BONUS VIDEO: Da li žene i muškarci mogu da budu ravnopravni?
