„Dosije deponije Duboko“: Zakonske dozvole za rad ne postoje, direktor tvrdi da radi po zakonu

Aktivisti udruženja „Da NE dišemo Duboko“, danas su se obratli medijima kako bi javnost upoznali sa svim podacima do kojih su došli po pitanju rada deponije „Duboko“, koji su u supronosti sa tvrdnjama koje dolaze iz ovog preduzeća.

„Nikakav ugovor ili izmirenje obaveza koje osnivači imaju međusobno ne daje im pravo da mogu da deponuju otpad. To mora da rade po zakonu, u skladu sa tehničkim opisima i kapacitetima deponije koji su u ovom trenutku ne samo popunjeni već premašeni. Još 2021. godine deponija je dostigla maksimum svog kapaciteta od 590.671 kubni metar. Sledeće dve godine svesno je nastavljeno njeno prepunjavanje, sve dok nije došlo do ekološke katastrofe koja je zadesila Užice“, kaže aktivista Dragan Grujičić.

Jedina dozvola koju je JKP „Duboko“ imalo izdata je 2012. godine i važila je sve do polovine 2022. godine do kada se u svom poslovanju preduzeće na nju poziva. Zahtev za izdavanje nove dozvole je predat ali dozvole do danas nema. Preduzeće u svojim izveštajima o poslovanju, 2022. i 2023. godine, kako tvrde aktivisti, navodi da radi po dozvolama koje nisu izdate.

„Dozvole iz 2012. godine su upisane pod registarskim brojevima 887 - za deponovanje i za tretman otpada, a dozvola za transport pod brojem 2150 je takođe upisana u knjigu registrovanih dozvola 2017. godine. U svim sledećim izveštajima navode dozvole za koje ne navode registarski broj. Uvidom u javno dostupne knjige i registre Agencije Ministarstva zaštite životne sredine, utvrdili smo da deponija ne poseduje važeće dozvole, dok direktor tvrdi da su dozvole u proceduri, što apsolutno nije tačno. Deponija Duboko, u ovom trenutku ne poseduje nijednu važeću dozvolu po kojoj sme da vrši deponovanje odnosno transport otpada“, ističe Grujičić.

Prema desetogodišnjim dozvolama iz 2012. godine otpad je morao da se odlaže propisanim procedurama, da bi mogla da primi projektovani kapacitet uz sve mere zaštite životne sredine od otpadnih voda i deponijskog gasa a kada se popune predviđeni kapaciteti, da se deponija zatvori, rekultiviše i da se prostor vrati u prvobitno stanje.

„Ono zbog čega smo ovde je proces koji je trajao godinama a naročito izražen u zadnje 2-3 godine. Sve priče rukovodstva deponije o tome šta je uradila bivša ili ova vlast, nemaju smisla i služe samo dnevnoj politici. Rukovodstvo deponije je trebalo da se bavi njenim radom i zaštitom životne sredine a oni to nisu radili. Deponija je popunjena i pre isteka važeće dozvole i tog momenta, po službenoj dužnosti, preduzeće je moralo da zatvori deponiju ali oni nastavljaju deponovanje, bez ikakvog plana pa je napravljeno brdo smeća. To pre izbijanja požera iznosi oko 780 hiljada kubnih metara što je preko 30% više od predviđenog kapaciteta. U međuvremenu dolazi do odrona pa otpad zatrpava deo bio-trnova koji služe za odvođenje gasa iz tela deponije što izveštaji ne prikazuju. U poslednje četiri godine ispituje se samo sedam bio-trnova, dok je 21 zatrpan. Količina gasa, u trenutku izbijnja požara, sigurno je bila daleko veća od projektovanje pa se prvi požar javlja u martu ove godine da bi u maju buknuo veliki požar u kome je deponija gorela tri nedelje“, podseća Grujičić.

Posle gašenja požara, prema izveštajima JKP „Duboko“, na deponiju je doveženo 35.000 tona zemljanokamenog materijala i 700.000 kubnih metara vode. Izvršeno je prekopavanje i preslagivanje deponije a potrošeno oko 190 miliona dinara. Aktivisti udruženja „Da NE dišemo Duboko“ kažu da je trenutno stanje na deponiji isto kao i u vreme izbijanja požara, sem što je ogroman deo otpada izgoreo, pretvorio se u otrovan dim koji je zagadio grad i okolinu. Oni pitaju po kom planu je to rađeno, po čijem projektu i pod čijim nadzorom, odnosno ko garantuje da će posle tih radova deponija ostati stabilna. Odgovor na to pitanje smo potražili od direktora JKP „Duboko“, Momira Milovanovića.

„Posle požara, mi smo u potpunosti uradili sanaciju tela deponije na kome je otpad odlagan. Otpad je prepakovan, presložen, uspeli smo i da oslobodimo deo trnova zatrpanih klizištem, prekrili smo zemljom otpad i uradili kosine. Ostao je samo deo koji smo pripremili za dalje odlaganje otpada, gde se dovozi otpad iz grada Užica. Stekli su se uslovi da svi dovoze otpad jer su izmirili finansijske obaveze, mi smo spremni da primamo otpad iz svih devet lokalnih samouprava, još od 12. avgusta kada smo doneli odluku. Naša nadležnost je krug preduzeća, na ostalo ne možemo da utičemo, imamo te blokade, ljudi koji protestuju imaju drugi stav ali nismo uspeli da se dogovorimo", kaže Milovanović.

Pitali smo direktora JKP "Duboko" o kakvom se ispunjavanju uslova za dalji rad govori ako oni nisu u zakonskim okvirima i ako nijedna zakonom propisana dozvola za deponovanje otpada ne postoji, kao i po čijem projektu su izvođeni svi radovi na sanaciji deponije posle gašenja požara, a koji još nisu završeni?

„Ja tvrdim da su se stekli svi uslovi, a ako nema dozvole, treba li život da stane, pitam ja vas? Mislite li da treba da se radi projekat dok požar traje? Rađeno je po mom projektu, u preduzeću kako smo predvideli da treba da se radi sanacija, tako smo radili. Kada je vanredna situacija, nema vremena da se rade projekti. Radiće se naknadno kada dodatno bude potrebnio nešto da se prepravi na tom delu gde smo radili“, naveo je Milovanović za naš portal.

Na pitanje da li je od gubitka dozvole pa do danas, ovo preduzeće kaznila neka inspekcija i da li je neki državni organ intervenisao, Milovanović kaže da je inspekcija bilo, ali ne i kažnjavanja.

Iako direktor JKP „Duboko“ tvrdi da će, bez obzira na sva nepoštovanja važećih zakona“, nastaviti rad, aktivisti udruženja „Duboko“ ne odustaju od poštovanja zakona u radu deponije, pa će do dobijanja dozvola, nastaviti danonoćnu stražu magistralnom putu gde se odvaja put za deponiju.

***

BONUS VIDEO: