53
Kardiolog prof. dr Milorad Miško Borzanović preminuo je od posledica kovida 19, a kolege sa Instituta Dedinje napisali su mu dirljivu posvetu.
„Bio je skromni velikan koji je za sobom ostavio veliko delo, bio je veliki učitelj generacijama studenata i mladih lekara početnika, koji se svemu što je radio predavao celim svojim bićem. Život pacijenata, za Miška Borzanovića, bio je svetinja, pa se oni danas u velikom bolu opraštaju od njega i ne štedeći reči, iskazuju svoja osećanja prema ovom velikom čoveku i stručnjaku“, saopštili su iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Njihov tekst posvećen dr Borzanoviću prenosimo u celosti:
„Zajednički imenitelj tih poruka je iskreno osećanje njegovih pacijenata da su zbog njegovog odlaska oni, pored Miškove porodice, najveći gubitnici, jer, retko se sreću ljudi koji plene tolikom dobrotom i predanošću da im se u potpunosti može predati život u ruke i poveriti briga o zdravlju. Na ponos svoje porodice i struke, osvedočio je svaki korak svoje blistave karijere, popločan visokomoralnim i ljudskim vrednostima. Na ljudske muke nikad nije oguglao, a stručnu pomoć pružao je svima sa podjednakom pažnjom.
Pročitajte još:
Govorio je da nam je dužnost da ostanemo ljudi, dok god nas je u ovozemaljskom životu, jer tako su ga učili njegova majka Nata i otac Dušan. Taj amanet je sledio do poslednjeg daha, ispunjavajući svoju ljudsku i lekarsku dužnost, boreći se, kao izuzetan kardiolog, za svaki otkucaj srca, pa i za onaj poslednji, SVOJ. Vodio je bitke za mnoge živote i uglavnom ih dobijao.
Ovu poslednju za vlastiti, i pored ogromnih napora lekara – izgubio je. Ostaće to velika rana na duši njegove porodice, kolega, prijatelja, pacijenata, i svih onih koji su ga poznavali kao čoveka koji je na lekarski poziv gledao kao na ličnu misiju. Žale za njim brojni raseljeni Srbi iz njegovog Prizrena, koji su bili posebno ponosni što je svesno zadržao dikciju i često koristio arhaizme njihovog kraja. Nedostajaće svojim brojnim drugarima koje je voleo da okuplja i sa kojima je uživao podsećajući se pesama i muzike svog detinjastva i mladosti.
Ostaće velika praznina na njegovom Institutu Dedinje, kojem se priključio još 1996. godine, dolazeći iz Kliničkog centra Priština. Rođen je 13. maja 1960. godine u Prizrenu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a medicinski fakultet, specijalističke i doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Više od deceniju i po, bio je načelnik Odeljenja preoperativne pripreme na Klinici za kardiologiju Instituta ,,Dedinje“, profesor interne medicine na medicinskim fakultetima u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. Uvaženi profesor Borzanović je autor i koautor više knjiga i udžbenika iz oblasti kardiologije, a u poznatim svetskim medicinskim časopisima, objavio je više od 200 stručnih radova.
Odlazak ovog velikog čoveka teško je pao i njegovim studentima kojima se nesebično davao učeći ih, ne samo struci, nego i ljudskosti, uvek sa blaženim izrazom lica i osmehom koji uliva veru i nadu. Ovaj titan ih je učio da budu titani, borci koji daju sebe do poslednjeg atoma snage, a sve to nenametljivo i sa očinskom toplinom, zbog čega su ga njegovi studenti beskrajno voleli i poštovali. Ličnim primerom im je pokazao kako odlaze najveći, direktno sa svog radnog mesta u večnost.
Naš veliki Miško Borzanović je govorio da ‘nema velike sreće, da je velika sreća samo zbir malih sreća, a na malim srećama treba stalno raditi’, a svojom pripadnošću Institutu je pružio veliku, veliku sreću i čast“.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
