Direktorka ne da novac od rekreativne, roditelji traže smenu

Roditelji čija deca pohađaju OŠ "Đuro Strugar" na Novom Beogradu, okupili su se večeras ispred ove škole i protestom iskazali nezadovoljstvo zbog (ne)rada direktorke ove obrazovne ustanove, Aleksandre Lončar. Naime, oni su rekli da će svakog dana ispred škole organizovati protest, sve dok direktorka ne bude smenjena.

Roditelji tvrde da se direktorka već dve i po godine bahato ophodi i prema đacima i prema njima. Kako navode, poslednja situacija koja je bila okidač za njihov večerašnji protest, bila je odluka direktorke Aleksandre Lončar da ne vrati roditeljima novac koji su uplatili za rekreativnu nastavu. Dodaju da su sve platili pre početka vanrednog stanja, a onda su se direktorki Lončar pismenim putem obratili kako bi im novac refundirala. Ali, tvrde roditelji, odgovora nije bilo.

„Protestovaćemo ispred škole svaki dan, sve dok direktorka ne bude smenjena. Neki od nas su diskriminisani, budući da je pojedinima roditeljima vraćen novac bez ikakvih problema. Prvo nije bilo korekcije cene, a što se tiče destinacije, sumnjamo da je ijedna škola slala decu u Guču. S obzirom da pandemija koronavirusa i dalje nije prošlo, mi ne želim da decu šaljemo na rekreativnu nastavu. Niko nam iz uprave škole nije dao neku ponudu da bi se izjasnili kao Savet roditelja. Rekli smo da nismo saglasni. Posle par dana nam je stiglo novo obaveštenje na memorndumu škole. Međutim, i to smatramo nezvaničnim jer nije bilo potpisa direktorke, več samo razrednih starešina. I tu nam je rečeno da novčano potraživanje tražimo od turističke agencije, iako smo sve rate uplatili na račun škole. Pojedini roditelji su se obratili agenciji, ali su rekli da je škola organizator putovanja, da smo školi uplaćivali novac, i da isključivo od škole i potražujemo taj novac“, navode roditelji i dodaju da je sve oko novca za rekreativnu nastavu, samo jedan od mnoštva problema sa kojima se suočavaju zbog direktorke Aleksandre Lončar.

„Ministarstvu prosvete podneli smo više od 70 prijava protiv nje. Ta žena je pretila zaposlenima smrću, domar je zbog nje dao otkaz, dok je pedagog škole zloupotrebila naše lične podatke i slala nam mejlove, u kojima je pokušala da iznudi novac. Direktorka ni na to nije reagovala“, objasnila je Jelena Knežević, čije dete pohađa ovu školu.

„Pedagog škole je tražila 400.00 dinara zato što je pretrpela duševnu bol od nas. Ona je u prvom razredu uvela dete sa posebnim potrebama, u pratnji nepoznate osobe i saopštila deci da će to dete sa njima da krene zajedno na nastavu. Mi smo za to saznali od dece, jer je učiteljica bila na bolovanju. S obzirom na to da mi to dete znamo iz kraja i znamo da ima neki problem i vrlo agresivne nastupe, nije nam bilo svejedno. Povređivao je našu decu i deca ga se plaše. Mene je jednom udario u sprečavnaju da povredi dete. Ja sam u ime roditelja otišla kod pedagoga da pitam da li je to istina. Rekla je da jeste. Takođe je rekla da je učiteljica insistirala da se to dete primi u razred, a ne ona. To dete je išlo u OŠ ‘Duško Radović’ i tamo je bilo svega – povređivanja, seksualnog uznemiravanja, guranja olovke u oko…“, rekla je Olivera Margitić, jedan od roditelja i dodala da je takav čin izazvao nezadovoljstvo roditelja.

„Roditeljski nikad nije sazvala, dobili smo poziv od učiteljice, koja nije ništa znala. Tadašnji direktor i zamenik takođe ništa nisu znali. Sledećeg ponedeljka se skupilo 25 roditelja, pa smo otišli kod pedagoga. Ona nas je primila sa zamenikom direktora. Rekla je da će biti zahtev za upis deteta. Da će ga pratiti njegova sestra. Mi smo pitali kako će to da funkcioniše, hoće li ona stalno biti tu, da li je stručna, ali njeni odgovori su bili da će se sve rešavati u hodu. Dakle, sve to je bilo za vreme mandata prethodnog direktora, ali i nakon smene direktora i dolaskom Aleksandre Lončar, taj pedagog radi.

Posle otakvog istupa pedagoga, roditelji su podneli žalbu direktorki.

„Ona je sprovela disciplinski postupak, utvrdila je njenu odgovornost i došla je i inspekcija. Kažnjena procentom od plate šest meseci. Bila je jako ljuta i povređena, i to je razlog zašto nam šalje materijal na četiri strane, gde kaže da je trpela duševni bol, da nije bila sposobna da radi, a pritom nije imala dana bolovanja. Ona hoće 200.000 dinara po roditelju, što je 400.000 po porodici, što je sve ukupno preko 10 miliona dinara. Osim što je meni poslala poštom, svima je slala sa zvaničnog školskog mejla opomene pred utuženje sa zahtevom za novac“, objasnila je Olivera Margitić i istakla da ni to nije bilo dovoljno da škola reaguje.

„Slali smo školi zahtev da reaguje, ali ona ništa nije preduzela. Obratili smo se dalje inspekciji i Ministarstvu, kao i Zaštitniku građana. Reagovalo se tek kad smo se obratili Zaštitniku građana, i ona je na disciplinskom postupku po nalogu Inspekcije, a ne direktorke. Nakon postupka, ona nastavlja da nas maltretira, angažuući medijatore koji nas teraju da joj ‘vansudskim poravnanjem’ isplatimo taj novac. Niko od roditelja nije hteo to da plaća. Mi smo i na osnovu toga tražili reakciju direktorke, međutim ništa. Na Savetu roditelja je bila ta tema i rekla je da dođemo kod nje u kancelariju. Inače, po nalogu Inspekcije u koji smo imali uvid, stoji preporuka direktoru škole da pošalje pedagoga na procenu radne sposobnosti“, rekli su nezadovoljni roditelji.

Okupljene roditelje došao je da podrži i nekadašnji domar ove škole, Slobodan Milenko, koji je rekao da je otkaz dao upravo zbog direktorke Aleksandre Lončar.

„Radio sam osam godina u ovoj školi, ali zbog nekorektnosti direktorke Aleksandre Lončar dao sam otkaz. Borio sam se za ovu škjoli, ali žena nije htela da sarađuje. Ne ulaže u školu, ima svoje firme za ulaganje. Uzima procente od svega, od knjiga, ekskurzija… Radio sam u školi do 31. decembra prošle godine. Već dve godine lokal u okviru škole je zatvoren. Tu su đaci mogli da kupe grickalice, pkolski privor i tako dalje. Ona je tu otvorila pekaru, nije izdavala račune. Sprovela je kanalizaciju ispod škole. Ne u mokri čvor, već u neke tehničke prostorije, rekao je Milenko okupljenim novinarima. On je dodao da je došao da pruži podršku roditeljima, i da im pokaže da je uz njih.

„Došao sam da pružim roditeljima podršku da Aleksandra Lončar ode iz ove škole. Ja sam je spasio, ona je uništava. Ako je zakona i pravde, ona bi trebalo da ode“.

O čemu je još govorio Slobodan Milenko, pogledajte u video snimku:

Direktorka pretila smrću zaposlenoj u školi

Pojedini zaposleni u Osnovnoj školi „Đuro Strugar“, direktorke Aleksandre Lončar se plaše.

Vera Trajanović, koja je u OŠ Đuro Strugar zaposlena preko 30 godina ima strah od Aleksandre Lončar, a nakon pretnji koje joj je uputila završila je u bolnici. Vera radi u školi kao servirka u kuhinji, i kako kaže, za sve godina rada nikada nije imala problema sa bilo kojim zaposlenim, dok je Lončar učinila da završi na neuropsihijatriji.

Vera u razgovoru za Nova.rs navodi da je u više navrata bila izložena neprijatnim situacijama u kontaktu sa njom, te da pretpostavlja da je do toga dovelo njeno odbijanje da se na direktorkin zahtev ispiše iz sindikata škole.

„Aleksandra Lončar je vršila pritisak na deo zaposlenih da više ne budu članovi sindikata što je većina i poslušala, pre svega svi zaposleni na određeno vreme. Dva puta mi se obratila nasamo sa istim zahtevom i uvek sam odbijala, a jednom prilikom mi je rekla da me ona može zaštiti, a da sindikat ne može. Ta njena izjava mi nije  bila jasna, jer nisam znala od čega me to štiti direktorka i zašto, naročito što u školi radim više od 30 godina i imam 58 godina života“, objašnjava Trajanović i dodaje da ju je Lončar uslovljala, s obzirom da je zaposlena kao servirka, da joj može promeniti radno mesto.

(Na fotografiji direktorka škole Aleksandra Lončar)

Naša sagovornica objašnjava da je doživela veliki stres krajem 2018. godine kada joj je direktorka Aleksandra Lončar pretila.

„Ušla je u prostoriju u kojoj radim i tražila da joj skuvam kafu. Onda me je pitala ‘da li znam kakva je zemlja na Bežaniji’. Upitala sam je da li je to neka pretnja, a ona je samo odgovorila da počnem da se navikavam na zemlju na Bežaniji, i otišla. Tada sam osetila sam jak bol u plućima i doživela veliki stres. Odmah sam obavestila sindikat o događaju, pozvala taksi i otišla kod lekara, gde mi je ukazana pomoć. Posle ukazane lekarske pomoći otišla sam u MUP Novi Beograd i obavestila policiju o ovoj pretnji“ priseća se naša sagovornica.

Dodaje da je zbog velikog stresa koji je doživela i sad pod terapijama, te da se plašila povratka u školu i da je bila uplašena za svoj život.

Vera je protiv Aleksandre Lončar podnela prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja i istu uputila Gradskom sekretarijatu za obrazovanje, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Forumu beogradskih osnovnih škola, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i načelniku Prosvetne inspekcije. Vera je pokrenula i privatni spor. Naime, pred Višim sudom u Beogradu tužila je direktorku i OŠ „Đuro Strugar“ zbog pretnje u kuhinji, ali i drugih situacija koje smatra zlostavljanjem na radu. Za to traži 200.000 dinara nadoknade štete i objavu presude u listu Politika.

„Nisam smela danas da izađem na protest roditelja, jer sam radila, a školska kamera snima sve i ne želim da opet imam probleme s direktorkom. Imam sreće, jer me zasad ne dira. Od svih nadležnih ustanova kojima sam se obratila, a pisala sam i kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dobila sam isti odgovor – da čekaju da se reši privatna tužba, pa da će onda inspekcija da reaguje. Ona očigledno ima vezu i uspeva da sve sredi u svoju korist. Ja pijem lekove još uvek, treba da zakažem kontrolu. Jako sam se plašila da se vratim u školu. Skoro godinu dana sam bila na bolovanju zbog tih njenih pretnji. Od decembra 2018. do novembra 2019. godine. Bila sam jako loše psihički i i dalje osećam strah od nje“, priča Vera i dodaje da njene reči nikad neće moći da zaboravi.

„Uputila mi je tu pretnju nakon što mi je mlađi brat preminuo. Doživela sam veliki stres i šok. Mnogo sam se plašila da se vratim na posao. Mene sad ne dira, ali proganja druge koji razgovaraju sa mnom. Ko god mi priđe da popričamo, ona ga poziva na razgovor“, završava naša sagovornica.