11
Situacija na beogradskim fakultetima sve je gora, kada je reč o interesovanju za smerove koji školuju nastavničke kadrove. I dok je osam dekana selo za sto kako bi pokušali da reše ovaj problem, Ministarstvo prosvete uzvraća akcionim planom i opštim mestima. Kakva je u svemu tome sudbina srpske prosvete, čini se da nije izvesno. Ono što jeste izvesno, dekani će na jesen ponovo morati da se sastanu i nastave borbu.
Kao najdrastičniji primer ugroženosti srpskog školstva ovih dana pojavila se vest o Fizičkom fakultetu na koji se za smer opšta fizika upisao jedan, samo jedan brucoš. Upravo taj smer školuje buduće nastavnike fizike u srpskim školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima, to su ključni modeli koje dekani beogradskih fakulteta predlažu za spas srpske prosvete.
Dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju krajem aprila uputili su Ministarstvu prosvete pomenutu deklaraciju, sa konkretnim predlozima koji treba da poboljšaju položaj nastavnika u školama i tako privuku buduće brucoše da se upisuju na fakultete koji školuju kadar za učionice.
U odogovoru koje je ministarsvo dostavilo našem portalu navodi se da je platforma osam dekana dostavljena Ministarstvu, kao i da su u međuvremenu održani brojni sastanci sa predstavnicima univerziteta, fakulteta, studenata KONUS, KASS, SKONUS i SKASS.
„Takođe, Vlada je formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, koji će biti rešen deo problema. Mere predložene Platformom su već bile deo predloga Akcionog plana za period od 2024- 2026 godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030.godine. Akcioni plan biće usvojena tokom jula meseca na Vladi Republike Srbije“, navelo je ministarstvo.
Dodaju i da Ministarstvo prosvete sagledava razne aspekte sistema obrazovanja, uključujući i stanje ljudskih resursa u obrazovanju.
„Jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030.godine, jeste i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu“, navodi ministarstvo.
PROČITAJTE JOŠ
Napominju i da je nedostatak nastavnika određenih profila pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država.
„Kao vid podstreka, Ministarstvo svake godine raspisuje konkurs stipendiranje studenata za nedostajuća zanimanja, kakao bi se stipendirali studenti druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Novim Akcionim planom, biće promenjeni uslovi te će se ovi studenti stipendirati od prve godine i iznos stipendija biće povećan“, zaključuje se u odgovoru.
Šta će biti sa većim platama i izgubljenim ugledom profesora – nije poznato.
Filološki fakultet upisalo manje studenata nego prošle godine
Dekanka Filološkog fakulteta, Iva Draškić za Nova.rs navodi da je taj fakultet upisalo manje studenata nego prošle godine, ali da je tad pada za sada u granici očekivanog.
„Mislim da je jedan od razloga i to št su stanovi u Beogradu veoma skupi. Gde god ostoji alternattiva u drugim gradovima, kao što su Niš i Kragujevac – studenti će tamo ići“, kaže Draškić.
Sagovornica našeg portala navodi da je ove godine na fakultetu na kom je dekan, osamdesetak studenata manje nego prošle godine.
„To je negde u granicama očekivanog. Manje je dece, manja je i generacija. Demografija čni soje. Problem sa nastavničkim profilima je veliki. Mislim da popularnost tog zanimanja više ne može da se vrati.“, kaže Draškić.
Kaže i da od miistarstva nisu dobili nikakav konkretan odogoor, izuzev nastupa u medijima, gde je rčeno da je ideja o stpendijama i njima bliska.
Dodaje i da će se dekani na jesen ponovo sastati.
***
BONUS VIDEO: GOST_ Dekan hemijskog fakulteta – Goran Roglić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
