"Decu niko ne vaspitava, u školama vlada javašluk“: Kako smo došli do toga da đaci prebijaju nastavnike

Posledice trpe pre svega učenici, potom nastavnici, a na kraju i kompletno društvo.

„Tragično je u šta su se škole pretvorile. Deca na časovima igraju igrice, dok mnogi nastavnici gledaju u telefone. Potpuno su nezainteresovani za komunikaciju sa učenicima. Nema nikakvih pravila, autoriteta, vaspitnih mera, koja i u školi treba da se nauče“, priča Kristina Mićić, mama dvoje dece, učenika jedne osnovne škole u Beogradu.

Nastavnik mora biti i pedagog

Za odsustvo poštovanja prema nastavnicima ne možemo da krivimo decu, krivi smo svi mi odrasli, smatra ova mama.

„Moja deca veći deo dana provode u školi, a kako od njih čujem, nastavnici reaguju samo kad neko ometa čas. Nema razgovora, niti načina da se deci pokaže i objasni kako da se ponašaju. Kod kuće ih učimo kako da se ponašaju, ali potrebna nam je pomoć i škole. Neophodno je da se prosvetni radnici vrate i u ulogu pedagoga, da budu opet autoritet. Kad to postignemo svi zajedno, neće više biti mesta za nasilje“, naglašava ona.

Nastavnici, koji rade u školama nekoliko decenija, upozoravaju da među kolegama sve češće imaju nestručne ljude, koji nisu pedagozi, već su priučeni i nemotivisani da pored obrazovanja, decu i vaspitavaju, što država mora da stavi kao prioritetan problem za rešavanje.

„Nasilje učenika prema nastavnicima je problem kompletnog društva. Podsticanje nasilja ide od medija, društvenih mreža, interneta. To dovodi do urušavanja autoriteta i roditelja i prosvetnih radnika. Problem je kadar koji većinom nije stručan. Dekan Hemijskog fakulteta je nedavno rekao da nema dovoljno studenata koji će jednog dana predavati u školama. Isto je i na fizici i matematici. Od 2015. traje drastičan pad stručnih kadrova, a direktori škola su očajni jer ne znaju gde da nađu predavače“, priča za Nova.rs Vladanka Katić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

Nastavnici kažu da sve češće dolaze zamene, koje se zadrže dva časa u školi i odu kući na velikom odmoru.

„Ne vrate se da predaju jer jednostavno se ne snalaze sa decom. Država ignoriše te probleme. Za sebe uvek kažem da sam pre svega pedagog, pa onda profesorka fizike. Radim 30 godina u školi i nikada nisam imala problema, ali ljudi moraju da znaju da je ovo zanat, nastavnik je zanatlija, koji uči kako da radi sa učenicima“, priča Katić.

Učenici imaju probleme, a nemaju sa kim da razgovaraju

Posle tragičnih događaja u maju prošle godine, bilo je pregovora o jačanju pedagoške službe, ali to nije zaživelo, ističe ona.

„Učenici često sami traže da idu na razgovore, priznaju da imaju problema, ali sa njima nema ko da razgovara. Roditelji moraju da pričaju sa decom takođe, oni se nama žale i pitaju zašto ne reagujemo na neke razmirice među decom, a to nije uvek moguće. Potrebna je saradnja svih odraslih i sistemsko rešavanje, koje izostaje. Škola u kojoj radim ima 1.300 učenika i dva pedagoga. Teško ide i promena zakonskih regulativa, sprovođenja disciplinskih postupaka, a najgore je što smo kao prosvetni radnici zatrpani papirologijom koja oduzima vreme, umesto da se bavimo decom“, objašnjava Vladanka.

Da škola odavno nije vaspitna ustanova, slažu se i psihijatri koji rade sa decom.

„Nažalost sve manje je i obrazovna ustanova jer se sprovode programi koji su neprilagođeni mentalitetu i našem kulturološkom podneblju. Svi smo odgovorni za nasilje u kojoj su deca akteri, i roditelji, učitelji, nastavnici, a najviše je odgovornosti na sistemu, na našim poslanicima koji sede u skupštini. Da bi nastavnici brinuli o deci i bavili se njihovim vaspitanjem i obrazovanjem, moraju prestati da brinu o sopstvenoj egzistenciji. Potreban im je visok standard i daleko bolji uslovi rada, dozvoliti im i da ocenjuju pravedno. Ako učenik zaslužuje dvojku treba i da je dobije, a ne da mu zarad rejtinga škole poklanjaju ocene“, objašnjava dr Ivica Mladenović, psihijatar.

Deca se poistovećuju sa odraslima, mi smo krivi

On smatra da se sistemski već godinama tendenciozno uništava sistem školstva.

„Đaci koji izlaze iz škole su sve manje obrazovani i vaspitani. Ako jednog dana dobijete neobrazovane i nesamosvesne ljude, koji su agresivni i nisu sposobni da stanu iza svojih ciljeva i ubeđenja, oni postaju podobno glasačko telo, koje slepo sluša. Bahatost učenika ne bi postojala da nema identifikacije sa odraslima, a svuda oko nas je agresija. U sistemu vrednosti obrazovani ljudi su na dnu lestvice“, kaže dr Mladenović.

Srpska škola je, samo na rečima, formirana „po meri deteta“, a učenici trpe posledice haosa u društvu.

„Decu kroz naša dela učimo kako da se ponašaju, oni su naše ogledalo, roditelja, prosvetnih radnika, i svih ostalih na koje se ugledaju. Kada se dese situacije napada na nastavnike od strane učenika, čujemo uvek iste komentare, da ‚sve ide iz kuće‘, i raspravljamo o kaznama. Za svako ponašanje koje nije prihvatljivo postoji mera, a šta je sa prevencijom?“, pita Gordana Plemić, direktorka Udruženja „Roditelj“.

Odrasli su odgovorni za svu decu, ne samo za svoju.

„Ako bacim papir na ulicu, odgovorna sam jer me je možda neko dete videlo. Nastavnici danas imaju mnogo administrativnih zadataka i brojne norme, umesto da se bave detetom kao živim bićem i osobom. Dete u školi provodi više vremena nego u kući i škola mora da primeti promene i da nastavnici na njih ukažu. Ako kažemo da je škola mesto koje treba da bude ‚po meri deteta‘, onda moramo obratiti pažnju na to dete, jer je nasilje eskaliralo. Moramo više da promovišemo decu koja postižu uspehe. Hajde da na naslovnim stranama gledamo učenike sa medaljama, peharima, da oni budu jedini vidljivi uzori“, apeluje Plemić.

Ministarka ne pominje odgovornost države

Podsetimo, 8. maja ove godine, bivši učenik Tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci, napao je nastavnika S. Z. tokom časa. On je ušao u razred i fizički nasrnuo na profesora nanevši mu teške telesne povrede. A samo nedelju dana kasnije, u okviru sportskog i humanitarnog turnira „Gimnazijada“, dogodio se incident u kojem je profesor Treće beogradske gimnazije, u pokušaju da razdvoji učenike, zadobio, takođe, teške telesne povrede.

Nakon nedopustivih događaja u pomenute dve škole, reagovala je ministarka prosvete.

"Poražavajuće je ovo što se dogodilo i zapravo kad govorimo o pravim autoritetima, o sistemu vrednosti, pre svega u generaciji mladih ljudi, adolescenata, onda svi moramo sebe da pitamo šta ja mogu da uradim da se neke stvari izmene", rekla je Slavica Đukić Dejanović i opet nije dovela u pitanje sistem i državu, koja godinu dana od masakra, koji je pogodio čitavu naciju, ništa nije uspela da promeni.

Zbog nasilja u dve škole, sindikati prosvetnih radnika najavljuju za sutra protest ispred Narodne skupštine.

Prosvetari imaju dva zahteva: Hitno preduzimanje mera protiv nasilja u školama uključujući i promenu zakonske regulative, i izmenu Krivičnog zakonika Republike Srbije.

***

BONUS VIDEO: Protest nastavnika protiv nasilja u školama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=protestnastavnikaprotivnasiljaukolamamm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4730775"]