Iako su pre tačno devet meseci završeni radovi, sportsko-terapeutska sala Osnovne Škole "Anton Skala" u Beogradu koja je namenjena deci sa lakom, umerenom mentalnom ometenošću i autizmom, još uvek nije otvorena. Kao i pre dva meseca kada je Nova.rs pisala o tome, pojedini roditelji se još uvek pitaju zašto se i dalje čeka na otvaranje s obzirom da je počelo drugo polugodište i da je deci takva sala nužno potrebna. Majka dečaka sa autizmom koji pohađa ovu školu, kaže za naš portal da je objekat kompletno završen i opremljen sredstvima Evropske Unije, ali da još uvek nije u funkciji jer grad nije obezbedio adekvatne priključke za vodu i struju.

Ipak, direktorka ove obrazovne ustanove Nataša Selić Stanković tvrdi da je priključak za struju završen, ali da je došlo do određenih izmena na priključcima za vodu, koje još uvek traju. Ona uverava da je poslednja informacija koju ima o sali ta da će radovi biti završeni ove nedelje, nakon čega izlazi tehnički prijem i onda ostaje da se čeka upotrebna dozvola.

Sportsko-terapeutska sala izgrađena je sredstvima Evropske unije u koordinaciji sa Ministarstvom omladine i sporta, kao i gradom Beogradom. Radovi su počeli u februaru 2020. godine, a početak radova označili su tadašnji ministar sporta i omladine Vanja Udovičić, kao i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.

Direktorka Nataša Selić Stanković za Nova.rs objašnjava da joj je jasno da su roditelji nestrpljivi, ali da nije u redu što neki od njih imaju svoja slobodna tumačenja koja nemaju veze sa istinom, s obzirom da se, naglašava ona, radi lepa stvar za njihovu decu.

„Svaki roditelj u svakom trenutku može da dođe kod mene u kancelariju kako bi dobio odgovor ne samo o sali nego bilo koju drugu informaciju. Dakle, sala neće biti otvorena dok ne dobijemo upotrebnu dozvolu i dok u potpunosti ne bude bezbedna i overena svim mogućim papirima. Apsolutno ne postoji ništa što ukazuje da neko nešto neće da uradi. Jednostavno, desile su se neke nepredviđene situacije. Recimo, priključak za struju je završen. U međuvremenu, izmenile su se neke stvari, taman kad smo došli do faze priključivanja, stupio je novi Zakon da svi kablovi, sva merna mesta u objektu moraju da se prebace na ormarić van objekta. Morali smo da izmeštamo sva merna mesta što je opet dodatni građevinski rad jer se to kopa ispod zemlje i svi kablovi se sprovode i izbacuju na ulicu. Onda, došlo je do izmena na priključku za vodu i naloženo je projektantu da napravi određene izmene. To je sada u toku“, kaže direktorka.

Kako dalje objašnjava, samu izgradnju sale je od početka kočila pandemija koronavirusa.

„Nije bilo ni radnika ni mogućnosti za uvoz određenog građevinskog materijala, dakle sve je bilo jako otežano. Dogodile su se neke stvari protiv volje svih, a koje niko nije očekivao. Meni nijedan roditelj nikada nije tražio salu, nego sam ja kao pojedinac tražila jer imamo malu školu, a deci sa autizmom je potrebna jer je pokret osnov za razvoj svake druge veštine. Ova škola 60 godina nije imala salu, svi direktori su negde konkurisali, ali nikada nije bilo dovoljno novca za to“.

Projekat se odužio i zbog, kako tvrdi, IPA fonda Evropske Unije koji je finansirao 24 sportska objekta u Srbiji. Nijedan projekat, prema njenim rečima, nije mogao da počne ukoliko svi nisu prikupili potrebnu dokumentaciju.

„To je bilo cirkularno povezivanje, ako projekat u Kraljevu kasni, nijedan drugi ne može da krene. Takođe, bilo je potrebno vremena za dobijanje svih potrebnih dozvola da se tako nešto radi. U rekordnom roku naša opština nam je izdala građevinsku dozvolu. Međutim, splet okolnosti je prosto takav. Nažalost, to ne razumeju svi roditelji“.

I vanredno stanje učinilo je da radovi na izgradnji sale u ovoj školi stanu na neko vreme, tvrdi direktorka.

„Vanredno stanje nam je oduzelo nekoliko meseci. Taman krenu radovi, pa se pola gradilišta razboli. Stanu jer nema dovoljno ljudi. Korona je bila prisutna ne samo na gradilištu nego svuda. Pa smo čekali zidne obloge iz Italije, pa postavljanje svega. Kada smo došli u završnu fazu, za sve živo se čekao atest jer su ipak u pitanju deca. Zaista ne mogu nikoga da krivim što je to tako bilo. Pritom, sredstva Evropske unije su podrazumevala samo izgradnju sale, ali ne i opremanje. Dakle, 800 kvadrata golih zidova. To je bilo predviđeno projektom, bez ikakve opreme. Mi smo slali pisma, grad je i na moje iznenađenje pružio podršku, verujte. Dao nam je lepa sredstva za opremanje fiskulturne sale. Sve smo kupili. Sada smo od donatorskih sredstava kupili najmoderniju opremu za senzornu sobu, to će stvarno biti predivno za ovu decu. Ova sala će služiti narednim generacijama. Tu imamo terapeutski blok gde će biti hidromasaža, potom imamo senzornu sobu, logopetski kabinet, salu od 350 kvadratni hmetara, svaka svlačionica ima tuš kabinu. Ma božanstveno“, kaže direktorka.

Vrednost radova na izgradnji fiskulturne sale sa pratećim sadržajima u školi „Anton Skala“ iznosi više od 537.000 evra i realizuje se u okviru projekta IPA 2015, koji obuhvata izgradnju i rekonstrukciju 24 sportska objekta u 22 grada i opštine na teritoriji cele Srbije.

Ekipa Nova.rs uputila je gradu mejl sa pitanjem zašto sala za decu sa autizmom još uvek nije otvorena, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

BONUS VIDEO: Deca po kiši čekaju na ulazak u školu