0
Deca obolela od raka i leukemije iz Vranja, nemaju uslova da terapiju primaju u Zdravstvenom centru, te su roditelji primorani da ih na terapije vode u Niš ili Beograd. Srećom, zahvaljujući NURDOR-u koji je 2018. uspeo da izgradi Hemato-onkološko odeljenje na Dečijoj klinici u Nišu, olakšane su im muke koje im stvara put i odvajanje od kuće.
Deca i tinejdžeri iz Vranja i celog Pčinjskog okruga koji boluju od raka, ili oni sa dijagnozom leukemije, zbog nedostatka pedijatra-subspecijaliste onkologije i hematologa u vranjskom Zdravstvenom centru, na hemioterapiju moraju da odlaze u Niš ili Beograd, što njihovim roditeljima stvara dodatne muke.
Problem je u postojećoj organizaciji zdravstvenog sistema u Republici Srbiji, koja je takva da se deca obolela od malignih bolesti mogu lečiti na teret zdravstvenog osiguranja u pomenutim klinikama u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, a obolela deca iz Vranja, Bujanovca, Preševa, Trgovišta, Surdulice, Vladičinog Hana i Bosilegrada leče se na Odeljenju za hemato-onkologiju Dečije interne klinike u Nišu, gde se godišnje javi između 20 i 30 novobolele dece.
U Dnevnoj bolnici za hemioterapiju u Vranju na pregled i po specifičnu onkološku terapiju dolaze osobe starije od 18 godina. Mlađi sa dijagnostifikovanom malignom bolešću se leče u nekoj od referentnih ustanova kao što su Klinički centri u Nišu i Beogradu, a u Dnevnu bolnicu ZC Vranje mogu biti primljeni zbog nekih akutnih tegoba, objasnio je načelnik primarijus subspecijalista dr Kosta Zdravković.
„Onkološke bolesnike mlađe od 18 godina prati i leči pedijatar-subspecijalista onkologije ili hematologije, a takvog u Zdravstvenom centru Vranje nema na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite“, rekao je dr Zdravković za zvanični sajt ZC Vranje.
Kako svedoče zaposleni u ZC Vranje, nemaju ni dečijeg onkologa ni hematologa, te svi mališani oboleli od malignih bolesti idu za Niš, a kod njih dolaze samo da im kontrolišu laboratoriju.
„ZC Vranje nije nikada raspisivao specijalizaciju za hematologa. U suštini bi bilo lepo da imamo hematologa, to je i za odrasle, ali na žalost nema toga. Nemamo ni endokrinologa, dečijeg ortopeda, dečijeg hirurga… U suštini ima još problema. Imamo hirurgiju, ali niko ne radi laparaskopski ništa. Sve se operiše u Surdulici…žuč..za laparoskopsko skidanje jajnika idu u Niš ili Beograd. A imamo aparaturu, samo nema ko da radi. Za decu koja su obolela od raka ili leukemije je potrebno baš stručno osoblje i specijalisti. Možda je bolje što idu za Niš“, kaže naša sagovornica.
Da u Nišu dobijaju adekvatnu pomoć za portal Nova.rs svedoči Suzana, majka dvogodišnje Anastasije, koja je imala 14 meseci kada su Suzani saopštili loše vesti.
„Majko, njena koštana srž je bolesna“, priseća se Suzana rečenice koju je čula nakon agonije koja je trajala danima.
Anastasiju su zbog loših rezultata i temperature još od samog početka odmah poslali za Niš, gde je sa majkom ostala od kraja decembra 2020. godine skoro do marta 2021. godine.
„U početku je bilo mnogo teško. Pored šokantne dijagnoze, morate da se odvojite od kuće, imamo još dvoje dece koji su bili bez mene u Vranju za to vreme. Za Novu godinu, Božić, Srpsku novu godinu… mi smo bile same u bolnici van našeg grada. Ali su uslovi, osoblje, lekari, zaista odlični i prijatni uvek. Hvala Bogu da je NURDOR uspeo da otvori novo odeljenje, zaista je sve mnogo lakše. Imali smo našu sobu sa zasebnim toaletom, sve je kao kod kuće“, kaže Suzana.
Kako objašnjava, Anastasija je na početku primala 4 hemioterapije na svakih sedam dana, potom i citozare još mesec dana.
„Mogle smo tada na nekoliko dana da se vratimo kući, ali se to ne isplati, tako da sam samo ostala i dalje. Bila sam na porodiljskom i dalje, pa sam ga produžavala. Posle sam u firmi bila na odsustvu zbog brige deteta“, dodaje.
Prema njenim rečima, Anastasija je sada bolje i od septembra je na održavanju lekovima, a svake srede joj proveravaju krvnu sliku i rezultate šalju doktorki iz Niša.
Pratite nas i na društvenim mrežama: