0
Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta i kolumnistkinja nedeljnika “Radar”, u svojim nastupima i tekstovima više puta je kritikovala plan da se otvori rudnik litijuma u dolini Jadra. Pošto “Rio Tinto” na svaki pomen svog projekta u medijima, koji nije po njihovoj volji i u duhu onoga što oni žele da se zna o toj temi, reaguje saopštenjima i zahtevima za objavu odgovora, profesorka Popović je ušla u prepisku sa predstavnicima kompanije. U polemici koja je uzdrmala javnost Danica Popović na vrlo slikovit i svima razumljiv način iznosi sve dileme kada je u pitanju otvaranje rudnika, a imala je i nekoliko saveta za ovu multinacionalnu kompaniju.
Naime, profesorka Popović se tokom jula u kolumni “Od siromaha je lako napraviti budalu” u nedeljniku “Radar” osvrnula na projekat “Jadar” i planove kompanije “Rio tinto” da otvori rudnik litijuma.
Podsetila je da je kod ovakvih obećanja političara većini građana najbitnije da li će od tih silnih milijardi nešto da završi i u njihovom džepu.
“Masovno, na poslu, na društvenim mrežama, pokreće se ovakav razgovor: ja nisam ekonomista, ali ovaj litijum, izgleda, donosi velike pare. Šta sad s tim zagađenjem i sumpornim kišama, kad će sa Rio Tintom i meni nešto da kane? E pa neće ništa da vam kane. Evo zašto”, piše profesorka Popović.
Analizira kako je cena litijuma pala za 80 odsto u poslednje dve godine, a padaće i dalje i ocenjuje da je i onima koji nisu ekonomisti jasno da bi u tim uslovima “Rio Tinto” mogao da obustavi proizvodnju.
Kao vrlo jasne i očigledne razloge za ovakav scenario u budućnosti navodi činjenice da je pronađena jeftinija zamena za litijum, odnosno natrijumska baterija, kao i da je manja tražnja za električnim automobilima nego što se očekivalo.
Upozorava profesorka Popović da bi priča o litijumu ipak mogla da bude mnogo ozbiljnija stvar od još jedne izneverene šarene laže koju je vlast servirala građanima Srbije.
“Kancerogene i autoimune bolesti neće početi odmah, a siromašni narod dobiće pokoju paricu – tek da se uvere da je predsednik u pravu. Iz udžbenika treba izbaciti stranice koje govore o tome da su najveći proizvođači zlata i dijamanata bile i ostale – siromašne zemlje Afrike, u kojima korist od rudarenja pripada političkoj vrhuški i stranoj kompaniji koja sve poslove, uostalom, završava sama. Kome bi u Srbiji ovo znanje bilo potrebno? Ovde će ostati siromašan i preplašen svet koji se, osim pogotku na lutriji, može nadati kojoj parici od Rio Tinta. Od siromaha je uvek bilo lako napraviti budalu”, zaključuje profesorka Popović.
Kompanija “Rio Tinto” reagovala je na ovaj tekst navodeći da projekat ne nosi rizik po zdravlje stanovništva.
“Sve studije uticaja na životnu sredinu koje smo sproveli uključuju rigorozne procene zdravstvenih rizika, i svi naši planovi su u skladu sa međunarodnim i domaćim propisima o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine” navode iz te kompanije i ističu da projekat “može i mora biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije”.
Interesantno je, međutim, da navode da nije prikladno da komentarišu profesorkine procene o kretanju cene litijuma na svetskom tržištu i njihovom uticaju na projekata.
Danica Popović odgovara multinacionalnoj kompaniji pitanjem ko se krije iza saopštenja kojima se u javnosti oglašavaju čim neko u javnosti izrekne i reč kritike na račun njihovog projekta.
“Nema ugledne osobe koju niste osporili, uvredili, ili izvrgli ruglu. Ehhh… bojim se za vas. Nas u javnim nastupima štiti istina – a vas? Pare? Ma nemate vi para koliko vam treba da se operete od sramote kojom zrače vaši tekstovi”, poručuje profesorka Popović.
Primećuje da je svojim reagovanjima “Rio Tinto” učinio je i jednu dobru stvar, jer je “jedino on u stanju da ujedini do krvi zavađenu, srpsku opoziciju”.
Profesorka upućuje i otvoreno pismo izvršnom direktoru “Rio Tinta” Jakobu Štausholmu, budući da joj je od celog personala kompanije jedino njegovo ime bilo dostupno, jer su saopštenja komapnije u Srbiji uglavnom anonimna.
Danica Popović ga pita koja je minimalna cena litijuma na svetskom tržištu, ispod koje se toj kompaniji ne isplati rudarenje litijuma u Srbiji, koliku profitnu stopu očekuje od toga posla i koji deo profita bi pripao Srbiji.
“Imam spasonosni predlog: da se obe centrale kompanije Rio Tinto, i ona iz Londona i ona iz Melburna, lepo presele u Gornje Nedeljice. To za Vašu kompaniju ne bi bio nepremostiv trošak, a postigli biste punu transparentnost. Tamo su Vam hrana, vazduh i voda savršeno čisti, a od trenutka kad se doselite – tako će i ostati. Zašto? Zato što će se sve odvijati ’na održiv način i u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije’, kako nas Vaša kompanija svakodnevno uverava. Možemo li Vas, onda, očekivati u Nedeljicama?” predlaže kolumnisktinja “Radara”.
Profesorki je odgovorio Čed Bluit, direktor projekta “Jadar” tvrdnjom da će taj projekat pruža “potencijal za rudnik koji će decenijama snabdevati litijumskim proizvodima lanac vrednosti električnih vozila, pozicionirajući Srbiju kao evropsko čvorište zelene energije”.
“Uvereni smo da će projekat biti ekonomski održiv tokom više od 40 godina rada rudnika. °Rio Tinto’ uobičajeno očekuje internu stopu prinosa od projekta ’Jadar’ od najmanje 10 procenata…Procenjuje se da će godišnji doprinosi budžetu Srbije direktno od projekta ’Jadar’, bez indirektnih i indukovanih uticaja, dostići 185 miliona evra, što je skoro jedan odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije u 2022. godini,” naveo je Bluit u svom odgovoru.
On je pozvao profesorku da se sastane sa predstavnicima “Rio Tinta” u Srbiji, ali je ona u svom odgovoru iznela bolje rešenje.
“Nudim vam da umesto mene na sastanak pozovete gospodina Zorana Drakulića, uglednog biznismena i vlasnika prvog rudnika litijuma na svetu, a koji je, po sopstvenom svedočenju, taj posao još odavno i sa užasavanjem napustio”, navodi Danica Popović.
Profesorka Ekonomskog fakulteta ovom prilikom upozorila je čelnika “Rio Tinta” da njegov personal ne vlada važnim ekonomskim pojmovima, što ozbiljno ometa vaše napore da kopate litijum u Srbiji.
“Zahtev da časopis ’Nature – Scientific reports’ povuče rad dr Dragane Đorđević i sedmorice naših uglednih profesora i naučnih saradnika potpisuju isključivo lica koja zarađuju novac u Vašoj kompaniji! To se u ekonomskoj teoriji zove moralni hazard, ali, ne bih ni ja besplatno da držim časove” zaključuje Danica Popović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
