7
Radivoje P. Stojković, dugogodišnji direktor gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, šokirao je javnost kada je, dok su učenici te škole ulazili u blokadu, kleknuo na zemlju i krenuo da se moli. U tom položaju bio je čak sedam sati. Ne ulazeći u verska uverenja pojedinaca i načine na koji veru praktikuju, za javnost u Srbiji ključno pitanje je da li tako treba da se ponaša direktor jedne od najčuvenijih srednjih škola u Srbiji u momentu kada se ta ustanova nalazi u krizi. To je, međutim, samo poslednji u nizu pogrešnih poteza, kojima se direktor Jovine gimnazije sam diskvalifikovao za tu poziciju. Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov veruje da bi i za Stojkovića i za Gimnaziju “možda najlekovitije bilo da se sam povuče”.
“Ja sam za mir“, bilo je prvo što je imao da kaže Radivoje P. Stojković pošto je sedam sati proveo klečeći u dvorištu škole, na čijem je čelu, dok su se učenici Gimnazije zatvorili u zgradu istakavši pred samog direktora vrlo konkretne zahteve.
Gimnazijalci su zatražili od Stojkovića da povuče saopštenje za javnost koje su 29. novembra objavili on i školski odbor i u kom se u ime škole izvinjavaju premijeru Milošu Vučeviću. Zahtevaju i da se javno izvini profesorima i učenicima jer je to saopštenje uopšte poslao. Traže da Gimnazija podrži studente koji su u blokadi, kao i da se svim učenicima i zaposlenima omogući da petkom od 11.52 do 12.07 mogu da izađu u dvorište radi odavanja počasti stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zahtevaju i da niko od učesnika blokade ne snosi posledice zbog učešća u istoj.
Jovina gimnazija je, da podsetimo, poslednjih nedelja dospela u centar pažnje kada se Radivoje P. Stojković izvinio premijeru Milošu Vučeviću, koji je izjavio da je „njegov sin bio nateran da izađe iz te škole da bi protestovao“. Posle toga i medijskog linča pojedinih nastavnika u provladnim medijima, ispred škole protest su organizovali bivši i sadašnji đaci te škole. Ostalo je zapamćeno da je direktor pojedinim učenicima, koji su palili sveće i ostavljali cveće za stradale na Železničkoj stanici, poručio da je „njihov ritual odavanja pošte žrtvama paganski„. Nakon toga stigla je i najnovija blokada same škole i zahtevi učenika.
Na sve to Radivoje P. Stojković je samo kleknuo najpre ispred samog ulaza škole, a potom i u dvorištu. Sve što je imao da kaže, sem već pomenute poruke mira, je bilo da se tim za krizne situacije sastao i da čeka njihov predlog za rešenje situacije. Na pitanje da li je spreman da se izvini đacima, odgovorio je da je spreman samo za mirno rešenje.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, objašnjava za Nova.rs da klečenje, bez obzira kakav značaj taj čin imao za samog pojedinca, nije način na koji bi direktor trebalo da reaguje u ovakvom trenutku.
“Imamo jednu, za našu prosvetu, neobičajenu situaciju – gimnazijalci u štrajku. Bilo je do sada štrajkova, ali su to bile obustave rada prosvetnih radnika. Sada su deca u štrajku. Direktor je neko ko bi u takvom trenutku trebalo da upravlja krizom, da pokuša da smiri tenzije, da poznaje psihologiju mladih, da priča sa njima, da pokuša zajednički sa učenicima da nađe rešenje…”, navodi Markov.
Klečanje u dvorištu, nikako ne izgleda kao potez čiji je cilj upravljanje krizom, ali kako ističe Markov ono je samo vrhunac niza pogrešnih koraka koji su u poslednje vreme povučeni u Jovinoj gimnaziji. Podseća da je bilo tu više ishitrenih odluka, koje su rezultirale ovakvom reakcijom iz Gimnazije.
“Sećate se napada na profesorku te škole koji je krenuo iz prodržavnih medija. Ako je premijer smatrao da su na bilo koji način u toj školi povređena prava njegovog deteta, to je direktor trebalo da se reši razgovorom u školi. Zatim ishitreno saopštenje i izvinjenje direktora i školskog odbora, pa pritisci na profesore da se sa tim slože”, nabraja naš sagovornik.
Šta misle o tim postupcima direktora i da li on nakon svega toga zaslužuje da ostane na čelu njihove, kako dodaje, vrlo jasno su rekli sami učenici kroz zahteve koje su isporučili Stojkoviću.
Markov prenosi da je Radivoje P. Stojković u prosvetnim krugovima, bez obzira na lične stavove i uverenja, poznat kao čovek “visokih profesionalnih kompentencija i kao neko ko je kroz dve decenije rukovođenja Jovinom gimnazijom zaslužan za njen ugled i renome”.
Posle Stojkovićevih nedavnih poteza, javnost je ostala u čudu i kada je saznala da je u pitanju čovek koji je već dugo član Nacionalnog prosvetnog saveta, a trenutno je i predsednik tog tela.
“Svi koji poznaju situaciju u toj školi reći će vam da je on uložio mnogo da Jovina gimnazija bude to što jeste. Ta škola je zaista njegov život, a zašto je dozvolio da se sada tako iskompromitujem, samo on može da odgovori. Uprkos činjenici da je uspešno višedecenijski upravljao gimnazijom i uprkos profesionalnom kredibilitetu koji nesumnjivo poseduje, ovakvim činom sebe je u velikoj meri diskvalifikovao za tu poziciju, kao i za poziciju predsednika Nacionano-prosvetnog saveta”, naglašava Markov.
Govoreći o uticaju Stojkovića kao predsednika Nacionano-prosvetnog saveta (NPS) na dešavanja u prosvetnom sistemu Srbije, naš sagovornik navodi da je to telo odlukama nekadašnjeg ministra prosvete MIadena Šarčevića dosta skrajnuto i sada ima više savetodavnu ulogu.
“O sudbini Stojkovića kao direktora mislim da će sada odlučivati učenici ove škole i da su oni dosta rekli kroz svoje zahteve, koje su mu uputil. O mestu predsednika NPS odlučivaće oni koji su ga na tu funkciju postavili, ali u oba slučaja, možda bi najlekovitije za njega bilo da se sam povuče. Medjutim, o tome će morati sam da donese odluku”, zaključuje Markov.
Radivoje P. Stojković je matematičar po struci. Međutim, govorio je da mu nije najvažnije da protežira matematiku i informatiku, već da su, uz ove discipline, nauka, muzika, umetnost, kultura i sport jedna celina.
53
20
33
“Osnovno je da učenike naučimo da misle, da se kritički odnose prema svetu oko sebe, da ne prihvataju stvari ‘zdravo za gotovo’, nego da u svemu traže svrhu i suštinu. Treba da ih učimo da budu divergentni i da svet sagledaju u svim nijansama. Ovo mora biti cilj društva u celini, a ne samo škole. Lični primer i posvećenost su najjače karike u vaspitanju i obrazovanju, jer vaspitač svojom pojavom vaspitava”, pričao je svojevremeno Stojković u intervjuu za Vojvođanski magazin.
Stojković slovi za čoveka čvrstog nacionalnog opredeljenja i u vrlo bliskim odnosima je sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
