0
Nedeljno se u Srbiji registruje oko 4.000 novozaraženih korona virusom, a testira oko 20.000 ljudi. Bez obzira na toliki broj testiranja, sve češće se postavljaju pitanja u javnosti da li postojeći testovi na kovid mogu da detektuju nove podvarijante korona virusa ili ih treba modifikovati, kao što je to bio slučaj ove sezone sa vakcinama protiv kovida.
Odgovarajući na to virusološkinja prof. dr Ana Banko sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da PCR testovi ostaju „zlatni standard“ za SARS-CoV-2 laboratorijsku dijagnostiku.
„Oni predstavljaju vrstu molekularnih testova sa specifičnim umnožavanjem nukleinske kiseline, odnosno genetičkog materijala virusa u cilju precizne i osetljive dijagnostike. Zbog pomenutog umnožavanja ovi testovi će verovatnije otkriti virus nego masovnije upotrebljavani antigenski testovi. Zbog toga je uobičajeni postupak da se nakon negativog antigenskog testa kod pacijenta sa sumnjom na COVID-19 uradi i PCR testiranje“, ističe sagovornica i dodaje da se antigenski, ili „brzi“ testovi baziraju na dokazivanju specifičnog virusnog antigena u roku od 15-ak minuta.
„Pozitivni rezultati antigenskog testa su veoma tačni i pouzdani. Sa druge strane, osetljivost ovih testova, niža je od PCR testova. S toga, kada je rezultat negativan, ne može se isključiti infekcija“, naglašava ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Govoreći o modifikaciji testova Banko kaže da kako se virus SARS-CoV-2 menjao tokom trajanja pandemije, očekivano je bilo i da prisustvo mutacija u virusnom genomu SARS-CoV-2 potencijalno može uticati na performanse testa.
„Obezbeđivanjem redovnog i kontinuiranog nadzora nad mutacijama i varijantama cirkulišućih virusa, kao i nadzora nad kvalitetom performansi postojećih testova da ovako mutirane varijante detektuju, maksimalno je smanjena mogućnost da se kvalitet laboratorijske dijagnostike dovede u pitanje. Naime, redovnom procenom uticaja novih varijanti virusa na testove, u realnom vremenu testovi se revidiraju i dobijaju dozvolu za upotrebu, a prema preporukama regulatornih tela. To znači da se, na primer, dizajn testova korišćenih 2020. godine razlikuje od dizajna testova koji se koriste danas“, navodi prof. dr Banko.
Ona ističe da su PCR testovi dizajnirani tako da dokazuju više različitih gena virusa, obično dva do tri. Time se, kako dodaje sagovornica Danasa, obezbeđuje ne samo veća osetljivost i specifičnost, već i dokazivanje onih delova virusnog genoma koji nije podložan izmenama, tj. mutacijama.
„Na ovaj način, izmene u genima na nivou S proteina, ne mogu onemogućiti da test dokaže prisustvo virusa na nivou drugih gena, a koji se nisu menjali jer takav kapacitet za izmenama ne poseduju. Dupli, ili čak trostruki dizajn detekcije virusa opisan u slučaju PCR-a, zajedno sa redovnim praćenjem kvaliteta performansi tokom trajanja pandemije i izmena virusa, dovoljan je osnov za pouzdanost rezultata“, zaključuje prof. dr Ana Banko.
Prema današnjem preseku objavljenom na sajtu covid19.rs, u prethodnih sedam dana bilo je 3.968 registrovanih slučajeva, a testirano 19.509. Virusolozi epidemiolozi ukazuju da prednjači podvarijanta omikrona „eris“ sa 30 odsto, koja se brzo širi i, srećom, daje blažu kliničku sliku.
Upravo zbog toga ne završe svi kod lekara, a samim tim ni na testiranju, pa se može desiti da imate korunu, ali da to pripisujete respiratornoj infekciji koju „lečite sami kod kuće“.
Podsetimo, Srbija još nije odlučila da li će uvoziti unapređene vakcine protiv korone, koje su usmerene na nove podvarijante omikrona. Kako je za Danas rekao epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić, stručni komitet za imunizaciju dao je mišljenje Ministarstvu zdravlja da je potrebno razmotriti nabavku najnovije prilagođene vakcine.
Takođe je preporučio da se rizične grupe (stariji od 65 godina, osobe svih životnih doba sa hroničnom bolešću ili oslabljenim imunitetom, trudnice, zdravstveni radnici…) vakcinišu sa dostupnim bivalentnim RNK vakcinama koje sadrže BA.4/ BA.5 varijante korona virusa i koje mogu da se dobiju u svim domovima zdravlja širom Srbije.
BONUS VIDEO: Novi soj Kovida-Eris i punije bolnice u Srbiji: Ima li razloga za oprez?
