0
Izgradnja i renoviranje bolnica, ulaganje u digitalizaciju i medicinsku opremu ne vredi ničemu, ako u ustanovama nema lekara i ako je njihov odnos sa pacijentima narušen, delovanje ministarke zdravlja samo do granice koju odobrava vladajuća partija, spavanje zdravstvenih udruženja, kao i neobrazovanost stanovništva koja ga odvlači od vakcinacije, samo su deo razloga zbog kojih se od devedesetih godina prošlog veka, do danas, srpsko zdravstvo koprca na dnu vapeći za slamkom spasa, priča za Nova.rs prof. dr Dragan Delić, infektolog-hepatolog, nekadašnji direktor Infektološke klinike u Beogradu i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.
Zdravstveni sistem Srbije nije svakom građaninu na isti način dostupan, a njegov kvalitet, efikasnost i bezbednost ne ispunjavaju osnovni aksiom – da je zdravlje stanovništva strateški, nacionalni resurs svake razvojne i uređene države.
“Neosporno je da su poslednjih godina u Srbiji učinjeni značajni pomaci u poboljšanju infrastrukture, kupovini savremene opreme, tehnologije, uvođenju integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i lečenju retkih bolesti. Međutim, promene koje nalažu transparentne tendere, znanje, iskustvo, nove, savremene ideje, strožu kontrolu trošenja finansijskih sredstava, definisanje prioriteta, bolju organizaciju i rukovođenje utemeljeno u autoritetu znanja i morala i tome slično, ostale su po strani, gotovo marginalizovane i zaboravljene”, kaže prof. dr Delić.
Od početka devedesetih godina prošlog veka, u Srbiji se održavaju i umnožavaju brojni problemi u zdravstvenom sistemu.
“Zapostavljena nam je primarna zdravstvena zaštita, neujednačeni su nam ishodi lečenja, postoji višemesečno, čak višegodišnje čekanje na dijagnostičke procedure i lečenje, raširena je korupcija, a to je sve samo deo problema”.
“Prvo je neznanje, nekompetentnost, korupcija, politizacija zdravstva. To su dominantni destruktivni procesi, dok su kreativni i zdravi resursi isključeni ili blokirani. Drugo, nema političke zrelosti, niti volje za kvalitetnim promenama jer one bi značile i neophodnost preraspodele ‘ekonomskog kolača’ na nivou celog društva. Činjenica je da aktuelna vlast ima jedino snažnu volju kada su u pitanju krediti i netransparentno trošenje istih. I treće, potpuno su potcenjeni promocija zdravlja, prevencija i primarna zdravstvena zaštita, u korist manje efikasnog i preskupog sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite”, objašnjava profesor.
U Srbiji se, ističe on, nažalost previše očekuje od Ministarstva zdravlja.
“Realno se precenjuju značaj i mogući dometi ministra zdravlja, koji se, u našoj zemlji, po pravilu kreću u dobro zacrtanom koordinatnom sistemu partije na vlasti. Ono što čudi i zabrinjava je ćutanje bitnih udruženja i institucija: Zdravstvenog saveta Srbije, instituta i zavoda za javno zdravlje, Odbora za zdravlje Narodne skupštine i tome sličnih. Granica trpljenja, kako građana, tako i zdravstvenih radnika, odavno je dostignuta u zdravstvenom sistemu Srbije i to je činjenično stanje”.
Zdravstveni sistem Srbije, ističe doktor, već godinama podseća na „zapuštenu livadu“.
Pročitajte još:
0
0
6
0
“Toj dijagnozi možemo da dodamo i druge dubinske probleme, koji nisu vidljivi široj zajednici, a među njima su činjenice: šest godina je u proseku kraći život u Srbiji nego u visokorazvijenim zemljama Evrope, ukupna smrtnost u Srbiji iznosi 14,6 na hiljadu stanovnika, a evropski prosek je 10,8, po incidenciji od karcinoma Srbija zauzima 13. mesto u Evropi, ali po stopi smrtnosti smo na samom vrhu. Ispitivanjem u 65 zemalja dokazano je da je Srbija najveći potrošač lekova za smirenje”.
Uzimajući u obzir “zapuštenost zdravstvenog sistema” u „Srčanoj knjizi – predlog nove zdravstvene politike Republike Srbije“, doktora Delića, izneti su brojni problemi, ali i rešenja, u četiri oblasti.
“To su finansiranje zdravstvenog sistema i potrošnje, organizacija zdravstvenog sistema, rukovođenje zdravstvenim sistemom i kadrovska politika (politika humanih resursa) od upisa na fakultete do odlaska u penziju.
Proteklih decenija, doneta su i brojna su ishitrena i pogrešna rešenja u oblasti ljudskih resursa, kao zabrana odobravanja specijalizacija, volonterske specijalizacije, zabrana zasnivanja radnog odnosa radi popunjavanja slobodnih radnih mesta i tome slično”.
Posledice takvog vođenja kadrovske politike su katastrofalne.
“Neke od njih ogledaju se u dužim listama čekanja za dijagnostiku i lečenje, skretanju bolesnika ka privatnoj praksi, masovnom odlasku zdravstvenih radnika iz državnog zdravstva, izraženijem partijskom kadriranju. Tako smo, na primer 2021, imali 1.800 specijalista manje nego 2011. godine, a specijalisti su ti koji nose i razvijaju zdravstveni sistem”, naglašava profesor.
U svojoj knjizi predložio je gotovo 170 konkretnih promena, rešenja i ideja.
“Predložili smo osam različitih izvora, načina za povećanje javnog izdvajanja za zdravstvo, ali i 20 načina za smanjenje tekućih troškova. Neke mere su i formiranje jedinstvenog zdravstvenog sistema (državni, privatni, vojni), definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga, na nivou primarne zdravstvene zaštite pomeranje težišta rada ka preventivnoj medicini, unapređenje sistema objedinjene javne nabavke, potpuna digitalizacija zdravstvenog sistema i usluga, smanjenje učestalosti bolničkih infekcija, iskorenjenje korupcije”.
Posle 45 godina, verujem, ističe on, da u zdravstvenom sistemu Srbije narodno zdravlje mnogo više zavisi od skladnog i humanog odnosa između lekara i pacijenata, utemeljenog na uzajamnom poverenju i poštovanju, nego od velelepnih bolnica i sofisticirane dijagnostike.
Takođe, ističe, Srbima nedostaje zdravstveno obrazovanje, a to će mnogo da ih košta.
“Nažalost, to obrazovanje poslednjih godina preuzele su društvene mreže, a informacije su često površne, jednostrane, netačne. Građane treba upoznati da je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u članu 15 zapisano: ‘Pojedinac je dužan da čuva sopstveno zdravlje, ali i zdravlje drugih ljudi’”, kaže dr Delić.
Brojne su zablude, navodi on, koje se obilato „serviraju“ građanima kada su u pitanju vakcine i vakcinacija.
“Zabluda je da smo superiorniji u odnosu na mikroorganizame, potom da su takozvane dečje bolesti dobroćudne i da ih treba preležati. Na žalost, kao lekar, bio sam svedok umiranja dece zbog ’običnih’ infektivnih bolesti, kao i brojnih posledičnih stanja. Takođe, zabluda je da svi lekari mogu kompetentno da govore o vakcinaciji, jer to zahteva užu edukaciju, lično iskustvo i primenljivo znanje”, objašnjava profesor.
U osvrtu na virus kovid-19, tvrdi da sigurno neće biti i poslednji u ovom veku.
“Samo kod slepih miševa dokazano je novih šest virusa korona. Pored kovida-19, postoji tridesetak drugih, kao virus gripa, enterovirusi, virus zapadnog Nila, virus denga groznice, virusi ebola i marburg groznice, i svi imaju epidemijski potencijal, a trenutno su ‘na čekanju’”, upozorava infektolog.
Zaštita, ali i priprema na potencijalne nove pandemije, zahteva organizaciju, prostore, opremu, a pre svega edukovane stručnjake.
“Potrebni su potpuno nova organizacija infektološke službe Srbije, novi namenski prostori opremljeni najsavremenijom opremom i značajne promene u edukacija infektologa. U suprotnom, pitanje je samo kada će nas nova pandemija infektivne bolesti zateći nespremne i začuđene”, zaključuje profesor Delić.
***
BONUS VIDEO: Dragan Delić: Trenutno 27 virusa čeka na svoju pandemiju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare