0
Udruženje građana "Čuvari Homolja" je pozvalo druga građanska udruženja i stručnjake da im se pridruže u protivljenju razvoju rudarskih projekata u istočnoj Srbiji, za koje kažu da su štetni po prirodu i ljude.
„Počeli smo ozbiljnu borbu protiv istražnih radova koje izvodi kompanija ‘Dandi’ (Dundee Precious Metals) i potencijalnog rudnika zlata koji hoće da nam otvori naša država. Borbu nam predvode ozbiljni ljudi iz struke hemije i hidrogeologije“, saopštili su iz tog udruženja.
Aktivista Ivan Milosavljević Buki izjavio je za portal Mašina da otpor rudarskim istraživanjima i otvaranju rudnika na području Homolja traje već dve godine, a da su aktivisti proteklih nedelja pojačali prisustvo na terenu.
Po njegovim rečima, istražna bušotina je teškim metalimazagadilai fizički oštetila kaptažu pijaće vode jedne članice Čuvara Homolja.
„Mi smo radili analize u periodu prethodnih velikih kiša, kada je došlo do zamućenja vrela Mlave. U isto vreme se i ta kaptaža ponovo zamutila i bila je (voda) sive boje. U isto vreme smo našli i povećano prisustvo teških metala, naročito arsena koji je imao duple vrednosti u odnosu na dozvoljene, i aluminijuma koji je bio višestruko uvećan u odnosu na dozvoljene vrednosti“, rekao je Milosavljević.
Dodao je da su aktivisti stupili u kontakt sa kompanijom „Dandi“ čije aktivnosti smatraju rizičnim, a u subotu su razgovarali s portparolkom te kompanije, a građani su nezadovoljni sastankom jer nisu dobili informacije koje su tražili, već su upućeni na Info-centar u Žagubici.
„Nije imala ništa da kaže ni o tome da se golim okom vide promene u kaptaži, da su presušile česme mnogim ljudima, izvori, da je i Mlava tokom velikih kiša imala zamućenje koje je bilo atipično – boja je bila siva. Nije imala ni odgovore na pitanja kakve su njihove dalje namere“, kazao je Milosavljević.
On je objasnio da se istražne bušotine formiraju u magmatskim stenama, koje su vodonepropusne i dodao da nije problem u tome što su bušotine duboke oko 500 metara i prolaze kroz različite slojeve terena, nego u tome što se „neadekvatno saniraju, pa dolazi do površinskog zagađenja vode“.
Zagađena voda, tvrdi Milosavljević, završava u Crnoj reci i njenim pritokama povezanim s vrelom Mlave, a slično je sa Tisnicom.
„Ono što mi znamo kao Mlavu nastaje tako što se voda iz vrela Mlave spaja sa Tisnicom. Tako da ponorima sve to što se sliva sa Čoka Rakite lako može da završi u Mlavi“, rekao je Milosavljević.
BONUS VIDEO – Protest protiv izgradnje rudnika zlata u Žagubici
