9
Bogdan Milanović (1990-2019) mladić iz Kragujevca, pred sobom je imao blistavu karijeru kao IT stručnjak u Americi, ali ga je bolest zaustavila. Preminuo je od zloćudnog tumora na mozgu, a plemeniti gest njegovog oca Slavoljuba, o kome je Nova.rs pisala, dirnuo je celu Srbiju. Slavoljub je gotovo svu Bogdanovu zaostavštinu donirao u humanitarne svrhe, a sada mu je želja da ime svog sina sačuva od zaborava i preostalim novcem izgradi odmaralište za decu u blizini Kragujevca.
Prerani odlazak mladog stručnjaka u najsavremenijoj naučnoj oblasti je najveći gubitak za njegovu porodcu, ali slobodno možemo da kažemo da smo i svi mi na gubitku. Danas se u svakodnevnom životu oslanjamo na informacione tehnologije, ali malo ko od nas zna, kako sve to što olako koristimo preko pametnih telefona, nastaje i funkcioniše.
Bogdan je znao.
Bio je vizionar, a programiranje je ,,govorio’’ i živeo.
Na put velikog uspeha krenuo je iz Kragujevca, kao učenik matematičkog smera Prve kragujevačke gimnazije. Posle treće godine, školovanje je nastavio u Olimpiji u državi Vašington, gde je završio gimnaziju i prvu godinu fakulteta.
Željan vrhunskog obrazovanja, seli se u Mineapolis i dalje usavršavanje nastavlja na Minesota univerzitetu, jednom od najboljih američkih univerziteta. Kasnije je magistrirao i doktorirao programiranje.
Još kao student, pre više od 10 godina, pravio je napredne programe i aplikacije, u trenutku kada većina nas na ovim prostorima nije imala nikakvu predstavu čemu aplikacije uopšte služe.
Bogdanov otac Slavoljub, priseća se svog boravka kod sina u Americi i kaže da je Bogdan ,,s velikom lakoćom programirao sve što bi zamislio’’.
Iskreno kaže, da nije razumeo šta njegov sin konkretno radi, ali je bio ponosan kada vidi efetkte i rezultate njegovih aplikacija. Tako je, priča on, Bogdan osmislio aplikaciju za javni prevoz u Mineapolisu, gde ja svako ko ima aplikaciju, mogao da vidi gde se trenutno nalazi, koji metro ga vodi do kuće, koliko će da čeka i kada i za koliko minuta stiže na svoje krajnje odredište.
Slavoljub dodaje, da takve stvari danas postoje i kod nas, ali da je u vreme kada je Bogdan to osmislio za američki grad, bio fasciniran mogućnostima savremene tehnologje.
Radio za Rojters, pravio programe za avio kompanije
Bogdan je sa 23 godine, odmah po završetku studija, kao programer počeo da radi za novinsku agenciju Rojters. Njegove ideje i vizije o primeni informacionih tehnologija u svakodnevnom životu, bile su nezaustavljive. Kreirao je programe i aplikacije za razne američke agencije, avio kompanije i izrađivao programe za učenje programiranja.
Slavoljub navodi, da je upravo takav program, koji je napravljen kao pomoć i onlajn „škola“ za samostalno učenje programiranja, 2017. godine, proglašen za jedan od 10 najboljih na svetu.
Od tog ,,izuma‘‘ mladi IT genije Bogdan počeo je da zarađuje, a u tom trenutku, kaže njegov otac, od programa je prihodovao 50.000 dolara mesečno.
On kaže, da prihodi i sada stižu, ali u znatno manjoj meri, jer je neophodno da se programi redovno obnavljaju i osvežavaju, a taj Bogdanov program, kako isiče, nije ažuriran od 2018. godine.
,,Nemoj da se mučiš, sad ću to da ti rešim’’
Slavoljub se priseća i da za Bogdana nije bilo ,,nerešivih stvari’’ kada su kompjuteri u pitanju.
Ispričao nam je anegdotu, kada se prilikom boravka kod sina u Americi, mučio da skine onlajn knjige za čitanje i kako je Bogdan očas posla rešio „zastoj“.
„Za svaku knjigu koju sam hteo, bilo mi je potrebno da kliknem sedam osam puta, Mučio sam se, a učitavanje jedne knjige trajalo je čitavu večnost. Bogdan me gleda i pita – šta to radiš, nemoj da se mučiš, pomeri se. Sede dete za računar, počeo je da kuca neke linijice, kukice, crtice.. nemam pojma šta je radio. Za pet minuta mi kaže – evo, napravio sam ti program koji će za sekund da ti skine knjigu i prebaci na tvoju karticu. I stvarno, knjige su se munjevito učitavale. Ja se toliko malo razmem u sve to i nikada nisam mogao ni da pomislim da nešto baš ovoliko neću da znam, a njemu je sve to išlo lako i prirodno. Uživao je u svemu što radi‘‘, priča nam otac.
Dodaje i da je njegov sin razmišljao o primeni programa u svim sferama života, pa je tako, priča dalje, dve godine radio na razvoju aplikacije, koja bi funkcionisala na principu GPS lokatora za decu, putem koje bi roditelji u svakom trenutku mogli da znaju gde su im deca. Međutim, bolest ga je sprečila da je završi, a kasnije se, kaže on, pojavila aplikacija sa gotovo istim mogućnostima na kojima je radio i njegov sin.
Nažalost, mladi vizionar i kompjuterski genije otišao je prerano. Skoro šest godina borio se protiv tumora na mozgu. U Americi je imao tri operacije, prošao kroz hemioterapije, ali boljitka nije bilo. Njegov mladi život ugašen je 3. januara 2019. godine. Imao je samo 29 godina.
Ipak, uprkos operacijama i agresivnim terapijama, Bogdan je u periodu od 2013. kada mu je bolest dijagnostikovana, magistrirao i doktorirao programiranje. Od svog znanja i kompjuterskih veština, zaradio je novac, za koji je na našim prostorima nezamislivo da može da se stekne poštenim radom u njegovim godinama.
Otac donirao svu Bogdanovu zaostavštinu
Iza mladog Bogdana ostala je velika ušteđevina, a otac Slavoljub ističe da je i on kao dugogodišnji privatnik, štedeo ,,za slučaj da dete ne uspe u Americi‘‘.
Slomljen od bola zbog ogromnog gubitka, kaže da mu sada novac više ništa ne znači i posvetio se dobročinstvu i humanitarnom radu.
U poslednje četiri godine, Slavoljub je u tišini, bez ikakve javnosti i potpuno anonimno donirao oko milion dolara bolesnoj deci, bolnicama i školama za opremanje učionica i informatičkih kabineta.
Preostalih 380.000 evra odlučio je da uloži u izgradnju odmarališta za decu na Bešnjaji kod Kragujevca, a jedina želja mu je da sačuva ime svog sina i da se odmaralište nazove po Bogdanu.
BONUS VIDEO: Ivan Marković stručnjak za informatičku bezbednost
Pratite nas i na društvenim mrežama:
