33
Čudo, o kojem sanjaju milioni bolesnih ljudi širom sveta, dogodilo se porodici Šarenac čiji je petogodišnji sin Roman uspeo da prohoda iako je prve tri godine svoga života ležao skoro potpuno nepomičan.
Prema rečima dečakove majke Milane, nastavnice engleskog jezika iz Aleksinca i oca Boška, građevinskog inženjera iz Niša njihov sin je u toku veoma teškog porođaja ostao bez kiseonika zbog čega je pretrpeo brojna oštećenja mozga i zadobio težak oblik cerebralne paralize.
„Posle tročasovne reanimacije, petomesečne borbe za njegov život na Instituta za majku i dete u Beogradu i ugradnje sonde za hranjenje u Tiršovoj ulici, otpušten je na kućno lečenje nepomičan, nesvestan okoline i bez refleksa gutanja. Bio je beba koju su lekari otpisali i nisu davali nikakve šanse da će ikada samostalno sedeti, a kamoli hodati. Roman, međutim, sada sam sedi, puzi, a nadomak toga je da samostalno hoda i lekari ga nazivaju pravim medicinskim čudom“, rekla je Milana Šarenac za portal Nova.rs.
Kazala je da se na dan kada se njen sin rodio „nebo zatvorilo“, ali se odmah sutradan ponovo otvorilo i otvorili su se neki novi putevi za njih. Krenula je borba za Romanov oporavak, koja i dan danas traje.
„Romanu je bila potrebna pomoć velikog broja lekara, ali ga naš zdravstveni sistem nije prepoznao. Uputili su nas na Dom zdravlja, pa da otuda dobijamo upute za lekare različitih specijalnosti. Sa Instituta za cerebralnu paralizu u Beogradu su nas vratili uz obrazloženje da nije dovoljno stabilan da bi tu bio. Izašla nam je u susret dr Aleksandra Ivančić iz Vukovog centra u Novom Sadu. Krenuli smo tamo sa vežbama ikada je Roman imao 11 meseci“, rekla je Šarenac.
Od avgusta 2017. godine, dodala je Šarenac, ceo tim lekara (fizijatar, fizioterapeut, defektolog, nutricionista i neurolog) uključen je u Romanovo lečenje, a vežbe nekada traju dnevno i po šest sati.
„Ranije smo pravili pauze, bili na vežbama po šest meseci, onda pauzirali dva, tri meseca, ali smo onda svhatili da to nije dobro za Romana, da se odvikne od vežbanja i da se teško vraća u rutinu. Sada je na vežbama u Vukovom centru neprekidno od juna 2020. godine“, kazala je Šarenac.
Prema njenim rečima, Roman je skoro do treće godine ležao potpuno nepomičan, a onda je najpre krenuo da se sam okreće u krevetu, potom je uspeo da samostalno sedi, a potom da puzi i da stoji.
„On sada može da sam siđe sa kreveta, da ode sam do guralice uz koju deca prohodavaju i da uz nju hoda iz sobe u sobu. Može i da hoda, kada ga držimo za ruke. Počeo je i da guta pomalo i da pokreće jezik. Hranimo ga i dalje preko sonde na stomaku, ali se više ne plaši kašičice i uspeva da proguta tridesetak mililitara vode ili kašice“, rekla Šarenac. Kazala je da Roman svakodnevno napreduje i u pogledu pokretljivosti i u pogledu komunikacije sa okolinom.
Kako je kazala, dečak je veliki borac, izuzetno je uporan i pokazuje želju da sve sam uradi, zna šta treba da radi, ali sad treba da nauči i kako.
„On nas sada sve razume, razume nas kada mu kažemo da dođe ili da siđe sa kreveta. Mnogo voli da mu čitamo bajke i pesmice, a kada krenemo da mu recitujemo neku pesmicu bez greške zna da je pronađe u knjizi. Takođe bez greške pronalazi sličice životinja po uputstvu defektologa. Pronalazi životinju koja ima krzno ili one koje imaju perje“, navela je Šarenac. Roman, kazala je, još ne može da govori, zato što još ne može da jede ustima i zato mu predstoje vežbe kod logopeda.
„Ovde sada nema vežbe gutanja i žvakanja kod logopeda jer nemaju termin za nas. Ove godine smo dobili samo 10 dana, tako da te vežbe ja radim sa njim. Imali smo dogovor da idemo kod terapeuta iz Zagreba koji se upravo time bavi, ali nam je korona pokvarila planove. Svakako ćemo otići i tamo“, izjavila je Šarenac. Romanov napredak i oporavak, dodala je Šarenac, vidi se i na vežbama i u svakodnevnom životu, a pokazuju ga i snimci glave.
„Veliki broj oštećenja zbog kojih se palila „crvena lampica“ na EEG snimanju nestao je. Doktorka nije mogla da poveruje svojim očima kada je to videla. Toliko je bila oduševljena da je po završetku snimanja ustala i zagrlila me“, rekla je naša sagovornica.
Ona je kazala da humanim ljudima duguje ogromnu zahvalnost za to što je njen sin proteklih godina mogao da bude na terapijama koje su mu neophodne.
„Terapije i vežbe plaćamo od samog početka i zahvaljujućim parama fondacije „Budi human“. Dalji Romanov oporavak zavisiće takođe od tih para. Suprug kao građevinski inženjer i ja kao nastavnik engleskog jezika sigurno sami ne bi mogli da sve to isfinansiramo“, kazala je Šarenac. Prema njenim rečima, za terapije, smeštaj u Novom Sadu, lekove, medicinski materijal i posebnu ishranu mesečno im je potrebno između 2.000 i 3.000 evra.
Fondacija „Budi human“ i dalje prikuplja novac za Romanovo lečenje a pomoć se može uplatii preko SMS poruke (485 na broj 3030) i preko dinarskog i deviznog žiro računa, kao i putem linka e-doniraj.
BONUS VIDEO: Apel Vanjine majke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
