0
Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu identifikovao pet najvažnijih problema sa aerozagađanjem, od čijih posledica u Srbiji godišnje umre oko 2.500 ljudi. Od decembra ove godine, CLS će na mesečnom nivou izveštavati javnost o pomacima koje je država načinila na tom polju.
„Prva mera na kojoj ćemo insistirati je intenzivna zamena energenata i grejnih tela kod individualnih ložišta“, rekao je predsednik CLS Nikola Jovanović, koji je ukazao na to da samo u Beogradu ima 200.000 dimnjaka koji nisu projektovani da smanjuju ili kontrolišu zagađenje.
On je naveo da se građani Srbije iz ekonomskih razloga i neznanja greju na vlažna drva, lignit, a u poslednje vreme i na ugalj sa velikim procentom vlažnosti, sumpora i zemlje u sebi.
Druga mera je ukidanje izvora na mazut i lignit u sistemu beogradskih elektrana i u javnim ustanovama u Beogradu, kazao je Jovanović i kao primer naveo zemunsku toplanu koja koristi mazut i predstavlja jedan od najvećih emitera zagađenja u tom delu grada.
Jovanović je podsetio da se za tu toplanu svake godine govori da će biti spojena sa toplanom Novi Beograd koja koristi gas, ali da se to stalno odlaže.
PROČITAJTE JOŠ:
Treća mera je smanjenje emisija na postrojenjima u termoenergetskom sektoru, na kojima, tvrdi on, uprkos obećanjima zvaničnika prethonih godina, ne samo trenutne vlasti, nije sproveden minimalni standard – instaliranje postrojenja za odsumporavanje.
Četvrta i peta mera tiču se glavnih individualnih zagađivača u Beogradu i gradskog saobraćaja.
Profesor Vladimir Đurđević je poručio da Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha, a da Srbija ima najmanje 50 odsto gori vazduh od evropskih zemalja sa najnižim kvalitetom vazduha.
Jedan od glavnih uzroka su velika postrojenja i termoenergetski sektor koji i dalje nema sisteme za kontrolisanu emisiju odgovarujućih zagađujućih materija.
Navodeći da u Srbiji godišnje od posledica zagađenja umre oko 2.500 ljudi, Đurđević je rekao da pitanje poboljšanja kvaliteta vazduha neće ostati nerešeno, jer se zemlje u regionu bave tim pitanjem, pa Srbija neće moći da ostane izolovan slučaj, ali da je značajno da se to što pre desi, a ne za 10-15 godina.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je da bavljenje pitanjem aerozagađenja nije nikakva moda, već ozbiljan problem i da promena energenata ne sme da zavisi od dobre volje građana koja je uslovljena njihovim finansijskim stanjem, već da bi država to trebalo da subvencioniše, a nekim pruži tu mogućnost besplatno.
Bonus Video: Dišemo zagađen vazduh i jedemo voće puno štetnih materija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
