„Čigota“ ide na doboš: Ko je kupuje i gde će zaposleni

Sve je izvesnije da će Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma Čigota na Zlatiboru biti privatizovana. Pitanje je samo koliko dugo će da traje njeno urušavanje, kako bi novi vlasnik, za ovo bogatstvo izdvojio što manje novca. Početkom pandemije koronavirusa, u martu, ova bolnica je bila pripravna mesec dana i nije primala pacijente. Od 9. jula do 10. avgusta bila je u kovid sistemu nakon čega su nastali pravi problemi. Septembarske plate radnici su primili tek u decembru, nakon čega bivaju upućivani na plaćeno odsustvo. Deo radnika napušta svoja dva sindikata u kojima ne nalaze podršku i pristupa sindikatu Sloga u Užicu. Racionalizacija radnih mesta, koja se sprovodi u ovoj bolnici je neobjašnjiva, a direktor se na pozive radnika i medija ne odaziva.

Piše: Slavica Panić 

Problem u Čigoti nije došao sa koronom već je samo kulminirao i skrivene karte stavio na sto. Zaposleni ne mogu da veruju šta se pred njihovim očima dešava i da se Čigota, posle pet decenija uspešnog i ozbiljnog rada, sada dovodi do prosjačkog štapa. U ustanovi u kojoj radi izuzetno kvalifikovano osoblje, koja poseduje najsavremeniju medicinsku opremu, gde su kapaciteti bili uvek popunjeni i gde o finansijskim problemima nije bilo ni govora, posle mesec dana rada u kovid sistemu, ostaje bez sredstava za osnovne potrebe pa su zaposleni na zarade čekali puna tri meseca. Da u Čigoti nisu čista posla, sigurna je i Stanica Velanac, medicinska sestra koja u ovoj bolnici radi punih 19 godina.

„Za nas je frapantno da mi, kao takva renomirana kuća, nismo imali rezerve novca za ovakve situacije. Mi kada smo ušli u kovid sistem, doživeli smo da tražimo donacije, apel za pomoć u hrani, opremi, mazutu, u svemu. Mi imamo kuhinju vrhunskog kvaliteta a obroci za pacijente su nam dolazili iz druge ustanove. Pomagala nam je opština Čajetina i drugi dobrotvori, to je za nas bilo poražavajuće, to je izgledalo kao sunovrat. O 68 pacijenata, koliko ih je u startu bilo zbrinuto, brinule su četiri sestre i jedan lekar, dali smo sve od sebe da istrajemo i uspeli smo. U tom periodu, kao i u martu, nismo primali druge pacijente, nisu radile ambulante, samo su organizovana dežurstva“, priča za Nova.rs Stanica.

Svakako su ovakvi uslovi rada uticali na finansijsku situaciju Čigote koja od države dobija 35 odsto sredstava, a 65 odsto ostvaruju iz sopstvenih prihoda. Da para nema zaposlenima biva jasno kada kasni septembarska i oktobarska zarada koje su, zajedno sa novembarskom, isplaćene tek u decembru. Tome je prethodilo istupanje dela zaposlenih iz svoja dva i pristupanje sindikatu Sloga u Užicu. Radnici su pojedinačno u decembru dolazili da se učlane u sindikat Sloga, pa je predsednik sindikata Glišo Vidović, na poziv zaposlenih, organizovao sastanak u Čigoti posle koga je njih oko 40 prišlo ovom sindikatu.

„Čuo sam i prepoznao probleme zaposlenih. Uočio sam nepoštovanje kolektivnog ugovora koji je poslodavac u obavezi da poštuje, kao i nepoštovanje Zkona o radu. Kršenja prava zaposlenih su u Čigoti hronična bolest koja traje godinama, kršenja pravilnika o platama i kolektivnog ugovora. Zaposlenima nije regularno isplaćivan regres ni topli obrok a bez rešenja su poslati i na plaćeno odsustvo. Takođe im rad u kovidu, koji provedene radne sate u tim uslovima uvećava za 30%, nije isplaćen po obračunu već im je novac samo uplaćen na račun. Postoje i povlašćeni radnici kojima se piše osam a rade sedam sati“, tvrdi za portal Nova.rs Vidović.

U Čigoti je na snazi racionalizacija radnih mesta pa je ovu mogućnost, u poslednjem krugu, iskoristilo oko 20 od 27 prijavljenih radnika. Prema rečima Vidovića, sindikati Čigote se nisu uključivali u pitanje racionalizacije radnih mesta što je obaveza sindikata i po zakonu. Prema tvrdnjama zaposlenih, kolektivni ugovor kao i sistematizacija radnih mesta njima nisu poznati i ne znaju da li i postoje. Po kom principu se sprovodi racionalizacija radnih mesta, zaposleni ne znaju ali je činjenica da su jednu od ponuđene tri opcije uglavnom iskoristili oni kojima je najmanje ostalo do penzije.

Većina njih je dobila otpremninu od osam hiljada evra, koliki je bio i maksimalni iznos svake ponuđene opcije. Da paradoks bude veći, racionalizacijom je nestala služba marketinga ove ustanove, bez obzira na činjenicu da je od pružanja usluga trećim licima, potrebno ostvariti 65% prihoda. Takva služba bila je ključna za popunjavanje slobodnih kapaciteta i sticanje prihoda.

Da bi čuli šta se zapravo dešava, Nova.rs je pozvala v.d. direktora Čigote, dr Aleksandra Simića, koji nije želeo da daje bilo kakve izjave, već nas je uputio na zvanično saopštenje u kome se zahvaljuje predsedniku države i Vladi Republike Srbije na pruženoj pomoći…(https://www.cigota.rs/vest/saopstenje)

Kako smo mu rekli da ponuđeno saopštenje ne daje odgovore na pitanja koja smo želeli postaviti, kao što su:

Da li postoji sistematizacija radnih mesta i na koji način se sprovodi racionalizacija?

Koliko je ostvareno prihoda u 2019-oj a koliko u 2020-oj godini?

Da li je tačno da je na kraju 2020.u Čigoti bilo više zaposlenih nego na kraju 2019.bez obzira na racionalizaciju i zabranu zapošljavanja u tim uslovima?

Simić je rekao da nije spreman da odgovara na takva pitanja i da ne zna kada će spreman biti.

Koliko je privatizacija blizu, niko precizno ne zna ali je izvesno da se Čigota sprema za udaju. Vlada Srbije je januara 2017.godine pokrenula proces privatizacije deset banja u Srbiji među kojima se našla i specijalna bolnica Čigota. Tema Čigote našla se u žiži javnosti samo dva meseca kasnije, kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova, dopisom zatražilo da se odmaralište „Narcis“, koje su od opštine Čajetina dobili na korišćenje, pripoji Čigoti. Na tu odluku oštro je reagovala opština Čajetina i njen predsednik Milan Stamatović, pa od svega tada nije bilo ništa.

Čigota je godinama bila prestižna zdravstvena ustanova ali i turistički objekat koji je pored zdravstvenog pružao usluge sportskog, rekreativnog ali i kongresnog turizma. U vreme kada se broj posetilaca na Zlatiboru uvećao i hiljadama puta, onima koji pamte prošla vremena i znaju mogućnosti ove ustanove, neprihvatljivo je da više ništa nije, ne samo isto, već  gore nego što se ikada i moglo pretpostaviti.