Visok pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine i izostanak strategije za suzbijanje korupcije konstatovani su u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima sa EU.
Izveštaj u koji je RSE imao uvid odnosi se na poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i ljudska prava, piše Radio Slobodna Evropa.
Ovaj „non-pejper“ Evropske komisije prosleđen je državama članicama EU i služiće za odluku o tome da li će Srbiji biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja u pregovorima o članstvu, navodi RSE.
U izveštaju se navodi da je i dalje veoma velik pritisak na sudstvo i tužilaštvo u Srbiji.
Podvlači se da vladini službenici, uključujući i neke na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke ili pojedinačne tužioce i sudije.
„Taboidi koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima. To rezultuje diskreditacijom članova pravosuđa ili tužilaštva“, navodi se u dokumentu.
Osvrćući se na napore u sprečavanju korupcije, u izveštaju stoji da od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2018. godine Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije, te da Vlada kasni sa izmenama zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
U izveštaju se naglašava da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima.
Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove, kao i da poptuno prihvata i sprovodi njegove presude i odluke.
Prema nalazima eksperata Evropske komisije koji su navedeni u dokumentu, prikazuje se siva slika stanja medija u Srbiji.
Pozivajući se na izveštaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE/ODIHR), u dokumentu se podvlači da je većina televizija sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala politiku Vlade Srbije i da je nekoliko medija koji su nudili alternativne stavove imalo „ograničen doseg“ što „nije pružalo efikasnu protivtežu“.
Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba ojačati, posebno u praksi, naglašava se u izveštaju EK.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar