Poslednje poplave načinile su štetu na oko 1.200 stambenih objekata u 27 lokalnih samouprava u Srbiji u kojima je proglašeno stanje elementarne nepogode, izjavio je direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević i dodao da se procena štete i dalje utvrđuje.
Kolika je šteta od poplava i da li su nas ponovo iznenadile? Kako će građani u ugroženim područjima ostvariti pravo na pomoć?
„Imamo 27 lokalnih samouprava na čijim je teritorijama proglašeno stanje elementarne nepogode. Mi u ovom trenutku radimo na proceni štete na stambenim objektima i to je prioritet trenutno. Već je počela i procena potreba i unapređenja infrastrukture kako bi u oblastima pogođenim poplavama ubuduće bilo bezbednije“, kazao je Blagojević u Danu uživo na N1.
Kako je rekao, u prethodnih šest godina uloženo je blizu 120 miliona evra u obnovu i unapređenje preventivne infrastrukture za zaštitu od poplava i u izgradnju nove, na čišćenja korita reka, na obnovu nasipa i brana.
„Međutim, u Ljuboviji se, na primer, desilo da je palo 210 litara kiše u jednom danu, što je polugodišnji prosek. Shvatili smo da ono urađeno nije dovoljno. Videćemo šta će biti potrebno za Ljuboviju da napravimo tako da i na ove nove količine padavina koje, videli smo, mogu da se dogode, ta oblast bude bezbedna. Ljuboviju dajem kao primer, jer je tamo najveća šteta od plavljenje i tamo će biti potrebno najviše uložiti da bi se obnovilo“, kazao je Blagojević.
Za sada, dodaje, zna se da je broj oštećenih stambenih objekata oko 1.200 u 27 opština.
„U samo tri opštine je taj broj objekata trocifren. I za to je opredeljeno dva miliona evra. To je državna pomoć porodicama čiji su stambeni objekti oštećeni. Ako bude potrebno više, opredelićemo više. Ne postoji maksimalna suma novca, tako da je to ono čime smo se bavili proteklih dana“, naglasio je Blagojević.
Prema njegovim rečima, paralelno se radi procena štete na poljoprivrednim objektima. Onda će se raditi na obnovi infrastrukture, klizišta, kanalizacionih sistema i slično, dodao je.
Na pitanje šta se desilo u nekim mestima gde je bilo rađeno na infrastrukturi, i šta je zakazalo, Blagojević kaže: „Desilo se to da je bilo prognozirano do 40 litara kiše, a onda se dogodi 210 litara, a to je, ne mogu da kažem nesavladivo, ali svakako neočekivano“.
Procena štete na ovih 1.200 objekata je, kaže, poodmakla.
„Procedura je poodmakla. A ona podrazumeva da, nakon što se voda povuče, objavljuje se poziv lokalnim samoupravama, građani se prijavljuju za pomoć, lokalna samouprava formira komisiju za procenu štete,a ona utvrđuje kategoriju štete na objektima, objavljuje se broj objekata, a onda i pravi program obnove. Zatim se opredeljuju sredstva. Svi ti koraci su već primenjeni. Na Vladi je juče usvojen program obnove, mogu da počnu da se izdaju rešenja i nakon toga i isplata“, objasnio je Blagojević.
Šteta se, dodaje, isplaćuje shodno kategoriji štete.
„A kategorije su od 1 do 5, ili se objekti stavljaju u kategoriju 6, a to su oni na kojima popravka nije moguća. Takvih sada nema, ima ih od kategorije 1 do 4“, kazao je.
Na pitanje kada građani mogu da očekuju isplatu, Blagojević je rekao da će to biti moguće uskoro.
„Godine 2014. nam je bilo potrebno tri meseca za sve to, 2016-te tri nedelje, sad će mislim biti isto tako, oko tri nedelje. Isplata bi uskoro trebalo da počne“, rekao je gost N1.
Kaže da „novac postoji, zakonodavstvo postoji i na žalost, i iskustvo postoji“, tako da će ceo proces biti kraći nego 2014. godine.
Na pitanje da li odgovornost za ono što se desilo snose i lokalne samouprave, Blagojević kaže „i da i ne“.
„Ne, jer to zahteva količinu novca koji oni ne mogu sebe da priušte. Zato to Republika preuzima na sebe, uređenje vodotokova, protivbujične brane i nasipe…Ali, ima i odgovornosti sa druge strane, jer nije se dogodio da je postojao spreman lokalni projekat a da za njega nije izdvojen novac“, zaključio je Blagojević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar