0
Kroz šestomesečni edukativni aktivistički program Krovne organizacije mladih Srbije „Srušimo četiri zida“ 15 mladih ljudi iz 5 opština imalo je priliku da u svojim lokalnim sredinama sprovede istraživanja koja se tiču položaja LGBT+ mladih.
Konkretni i pouzdani podaci do kojih su došli mladi na lokalu predstavljaju veoma važan pokazatelj stvarnog položaja mladih LGBT+ u njihovim lokalnim sredinama, što je prvi korak ka poboljšanju. Podaci pokazuju da je njihov položaj zabrinjavajuć, da podrška i razumevanje vršnjaka izostaju, kao i to da nastavnici u osnovnim i srednjim školama nedovoljno vremena posvećuju temi LGBT+ zajednici na časovima.
PROČITAJTE JOŠ
Na osnovu istraživanja, bilo je primetno odsustvo podrške Paradi ponosa, usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama i prisutnost vršnjačkog nasilja prema LGBT+ mladima. Ono što je takođe bilo upečatljivo jeste nedovoljna informisanost o temi LGBT+ zajednice – što se najbolje vidi u podatku da gotovo 40% ispitanih mladih iz Čačka misle da je predlogom Zakona o istopolnim zajednicama predviđeno da bi osobe iz istopolne zajednice mogle da usvajaju decu.
U Somboru, tim mladih je istraživao položaj LGBT+ mladih u obrazovnom sistemu u ovom gradu. Više od polovine ispitanih profesora tvrdilo je da o LGBT+ zajednici ne razgovara sa svojim učenicima. Još jedan podatak do kog se došlo jeste da 40% profesora smatra da ova tema ne bi trebalo da bude zastupljena u formalnom obrazovanju.
U Čačku, više od polovine ispitanih mladih ljudi ne bi prihvatilo držanje za ruke istopolnih parova van „četiri zida“, dok skoro 70% ispitanika uopšte ne podržava održavanje Parade ponosa – a kao dominantan razlog za nedostatak podrške LGBT+ zajednici navode vređanje religijskih uverenja i javnog morala.
Čak 35% ispitanih mladih Kraljevčana i Kraljevčanki tvrdi da ne podržava LGBT+ zajednicu. Trećina LBGT+ mladih u Kraljevu ima potpunu podršku prijatelja i porodice, dok trećina od istih nema nikakvu podršku. Gotovo trećina mladih LGBT+ osoba iz Vrnjačke Banje koje su učestvovale u istraživanju, tvrde da su doživele nasilje zbog svoje seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. U 40% slučajeva, to nasilje je bilo fizičko, dok je 17% njih doživelo seksualno nasilje.
Nasilje se najčešće dešavalo u školama. U čak 50% slučajeva kada je nasilje prijavljeno, reakcija nadležnih je izostala, dok je policija reagovala samo u 14% slučajeva. Na kraju, više od polovine mladih ispitanika navelo je da se u Vrnjačkoj Banji ne osećaju bezbedno.
U Vranju su ispitivani nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Tačno polovina svih škola iz ovog grada odbila je da učestvuje u istraživanju. Zabrinjavajuća je činjenica da skoro 70% ispitanih nastavnika smatra da je homoseksualnost poremećaj – iako je ona zvanično uklonjena sa liste mentalnih poremećaja još 1973. godine. Takođe je zabrinjavajuća i činjenica da petina ispitanih nastavnika smatra da se učenici mogu sprečiti da postanu deo LGBT+ zajednice kvalitetnim vaspitno-obrazovnim programom.
Pored nepovoljne situacije koju su istraživanja pokazala, primetan je i izuzetno spor napredak na polju poboljšanja položaja LGBT+ mladih u lokalnim sredinama u odnosu na one u Beogradu ili eventualno Novom Sadu.
Ovaj program je finansiran od strane Evropske unije i Saveta Evrope, kroz grant dodeljen Krovnoj organizaciji mladih Srbije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
