Beogradski univerzitet zapretio obustavom rada: Izneli tri zahteva Vladi Srbije

Saopšenje Rektorata beogradskog univerziteta prenosimo u celsoti.

"Povodom najavljenih zakonodavnih, organizacionih i sistemskih promena u oblasti visokog obrazovanja, Univerzitet u Beogradu izražava duboku zabrinutost i insistira da se pre njihove eventualne implementacije sprovede najšira stručna i javna rasprava, kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove ali i društvo u celini.

Prvo, smatramo da Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju sadrži suštinske nedostatke koji ga čine neprihvatljivim. Razlozi na kojima počiva predložena dopuna nisu legitimni i svrsishodni i ne mogu se opravdati sa stanovišta interesa i vrednosti obrazovnog sistema naše države.

Uvođenjem člana 52a Zakona strani univerziteti se nedvosmisleno privileguju potpisivanjem sporazuma i dobijanjem dozvole za rad od strane Ministarstva prosvete bez postupka akreditacije. Na taj način se devalvira ne samo rad Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, već se i svi univerziteti u Srbiji (i državni i privatni) dovode u izrazito neravnopravan položaj. Ne treba smetnuti s uma da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja težak udar na budžete fakulteta.

Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta – oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu.

U obrazloženju Predloga izmene Zakona se navodi da je razlog za donošenje interesovanje prestižnih svetskih univerziteta da otvore ispostave u Srbiji. Univerzitet u Beogradu postavlja pitanje koji je kriterijum prestižnosti, ako se ima u vidu da se dva srpska univerziteta (Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu) nalaze u prvih 2% do 3% na Šangajskoj listi. Pored toga, u pojedinim naučnim oblastima visoko se rangiraju i Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Кragujevcu. Da li to znači da će univerziteti koji dolaze u Srbiju biti bolje rangirani od naših univerziteta?

Кonačno, naglašavamo da je Predlog ušao u skupštinsku proceduru na netransparentan način, uz zaobilaženje Radne grupe za izradu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, i to u toku njenog ozbiljnog rada na noveliranju ovog sistemskog zakona. Stoga, o dopuni koja suštinski tangira čitav sistem visokog obrazovanja nisu imali prilike da se prethodno izjasne Radna grupa, Кonferencija univerziteta Srbije i ostali članovi akademske zajednice, što smatramo neprihvatljivim.

Na osnovu navedenih argumenata, smatramo da predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju treba da se povuče iz skupštinske procedure, jer bi se njenim usvajanjem i primenom urušili temelji nacionalnog sistema visokog obrazovanja. Ovim izražavamo i spremnost da kroz Radnu grupu učestvujemo u preoblikovanju predložene odredbe u cilju otklanjanja navedenih suštinskih nedostataka. Univerzitet u Beogradu nije protiv konkurencije, već protiv nejednakih uslova i neopravdanog privilegovanja stranih univerziteta na uštrb institucija od nacionalnog i istorijskog značaja.

Drugo, podsećamo na niz problema u finansiranju državnih visokoškolskih ustanova, počev od materijalnih troškova koje država, tokom prethodnih godina, isplaćuje fakultetima u iznosu koji, po pravilu, ne prelazi jednu četvrtinu ukupnih troškova, što je daleko ispod njenog propisanog srazmernog učešća, činjenice da mnogi fakulteti rade u neadekvatnim objektima i sa dotrajalom opremom, te da su prinuđeni da iz sopstvenih prihoda ulažu u razvoj nauke i istraživanja i namirivanje osnovnih materijalnih troškova, do neprimerene cene rada na fakultetima, koja je niža od cene rada u osnovnim i srednjim školama.

Univerzitet u Beogradu snažno apeluje na Vladu Srbije da uredno i u skladu sa zakonom i drugim propisima izmiruje materijalne troškove visokoškolskih ustanova i izjednači cenu rada u visokom obrazovanju sa osnovnim i srednjim obrazovanjem. Time bi se značajno doprinelo stvaranju uslova za dostojanstvenije obavljanje naše profesije, ali bi se i motivisali najbolji kadrovi da svoju karijeru grade u visokoškolskim ustanovama. Molimo da se ne zaboravi – od kvaliteta zaposlenih nastavnika umnogome zavisi rezultat obrazovnog procesa.

Treće, uvođenje Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI), koji će u ogromnoj meri promeniti način funkcionisanja visokoškolskih ustanova u sferi finansijskog poslovanja, i pored apela rektora sedam državnih univerziteta, koji su se pisanim putem obratili sa zahtevom za odlaganje njegove primene zbog brojnih tehničkih problema, ali i nepripremljenosti i nedovoljnoj obučenosti svih aktera koji će ga koristiti i kontrolisati, predstavlja veliki teret za akademsku zajednicu. Rok za obučavanje i prilagođavanje je neprimereno kratak, te sa razlogom držimo da bi odlaganje bilo jedino razumno i celisodno rešenje. Univerzitet u Beogradu se ne protivi organizaciono-tehničkim novinama, ali smatra da se one moraju uvoditi na adekvatan način, uz odgovarajuću pripremu, obuku i usklađivanje svih učesnika u ovom složenom procesu, a nakon sistemskog rešavanja pitanja finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

Кonačno, Univerzitet u Beogradu ovim obaveštava predstavnike države i javnost da ćemo, ukoliko se ne uvaže naši argumentovani zahtevi, biti prinuđeni da preduzmemo odgovarajuće mere koje, između ostalog, mogu podrazumevati i privremenu obustavu rada", navodi u potpisu saopštenja profesor Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

BONUS VIDEO: Novi dan: Strani fakulteti