7
Najveći problemi sa kojima se susreću starije žene su materijalne prirode, a posebno je teško onima, a njih je 144.000 u našoj zemlji koje nemaju nikakve prihode, nemaju srodnike na koje mogu da se oslone ili uopšte nemaju srodnike, izjavila je danas u Nišu Nadežda Satarić iz udruženja "Amity – snaga prijetljstva".
Satarić je kazala da je istraživanje koje je obuhvatilo 600 starijih žena iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Čačka i Bora pokazalo je da 80 odsto starijih žena smatra da društvo ne vodi dovoljno računa o njima i da je njihov položaj lošiji u odnosu na njihove vršnjake muškarce, kao i u odnosu na žene drugih uzrastnih grupa.
“Uključenost u društveni život zajednice, a posebno u političke tokove je veoma mala. Starije žene ne učestvuju u donošenju odluka koje se njih tiču, što dodatno doprinosi tome da su višestruko diskriminsane. U Nišu od 61 odbornika i odbornice u lokalnoj skupštini, samo je jedna žena sa 65 i više godina“, kazala je Satarić na okruglom stolu održanom u niškom Medija i reform centru
Ona je rekla da udruženje „Amity“ predlaže da se za izbore na svim nivoima od lokalnog do nacionalnog uvede jedna odredjena kvota za predstavnice žena koje imaju 65 i više godina.
„Naš predlog je da se na nivou lokalnih samouprava formiraju saveti ili kancelarije sa starije ljude, poput saveta za mlade ili kancelarija za mlade. U tim savetima ili kancelarijama bi bili ljudi svih generacija kako bi zajednički videli koji su resursi i kapaciteti za optimalno življenje svih stanovnika jedne lokalne zajednice“, naglasila je Satarić.
Postojanje kancelarija ili saveta za stare, dodala je Satarić, potrebno je jer jednu petinu našeg društva ili 21,6 odsto čine građani stariji od 65 godina.
“Taj trend starenja će se nastaviti i u narednom period, jer smo mi društvo starih i moramo da uvažamo njihove potrebe i vrednujemo njihove potencijale. Mi mladih više nemamo, mladi nam svi odoše “glavom bez obzira” da traže poslove, ne samo u druge gradove ili Beograd, već u inostranstvo”, rekla je Satarić.
Ona je kazala da su predstavnice udruženja “Amity” i udruženja sa niškog područja o problemima sa kojima se susreću satrije žene i predlozima za njihovo rešavanje želele da razgovaraju sa donosiocima odluka iz Grada Niša i gradskih opština.
“Na žalost nisu nam se odazvali. Došao nam je samo jedan odbornik iz opštine Pantelej. Tako smo saznali da predstavnici Grada Niša i gradskih opština ne donose autonomno odluke gde će ići i da li će ići da čuju probleme sa kojima se njihovi građani susreću. Oni čekaju direktivu iz Beograda, šta će reći stranka koja je na vlasti. Rekli su nam da smo pogrešili, da nismo trebali da se Nišu obratimo, nego Beogradu, da oni odozgo daju signal”, istakla je Satarić.
Predsednica Kola srpskih sestara Ljiljana Stojanović istakla je da su članice tog udruženja veoma aktivne, da stalno imaju humanitarne akcije i pomažu starima i porodicama sa velikim brojem dece, ali da je najstrašnije to što nemaju podršku onih koji bi mogli da im pomognu, a to su čelni ljudi lokalnih samouprava.
“Sve što radimo, radimo zahvaljujući ličnom angažovanju i poznanstvima. Trudimo se već šest meseci da dodjemo da čelnih ljudi u Gradskoj kući, do gradonačelnice i većnika, ali nemaju vremena za nas, jako su zauzeti. Tražimo pomoć, ali nemaju. Čim treba nešto da daju onda nemaju vremena”, istakla je Stojanović.
Ona je kazala da se članice niškog Kola srpskih sestara susreću i sa velikim problemom plaćanja mesečne kirije od 16.000 dinara za prostor koji koriste, ali kako je kazala, nadležni nemaju sluha za njihove potrebe.
„Molimo gradske strukture da im kažemo koliko ljudi mesečno pomognemo a kraju nam dodje račun da moramo da platimo taj prostor u kome se sastajemo i pripremamo pomoć“, istakla je Stojanović.
Prema njenim rečima, članice Kola srpskih sestara redovno pomažu porodicama koje imaju devetoro, desetoro ili jedanaestoro dece kao i manastiru Sveta Petka Izvorska u kojem je zbrinuto 90 odraslih lica ometenih u razvoju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
