0
Nevladina organizacija Ministarstvo prostora saopštila je da je Beograd za proteklih 20 godina izgubio više od 10 odsto zelenih površina.
Zelena infrastruktura je, kako podsećaju iz Ministarstva prostora, ključna za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno, u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci.
„Međutim, praksa u domaćem planiranju je ne tretira tako, već kao prazne prostore koje treba popuniti. GUP iz 2003. konstatovao je da u Beogradu ima 19 odsto javnog zelenila i šuma, pa nas je PGR sistema zelenih površina iz 2019. godine ‘osvežio’ informacijom da ih ima 12 odsto, a nacrt GUP-a 2041 (koji još uvek nije usvojen) navodi da je ažurirani procenat samo devet odsto javnih zelenih površina“, ukazuju iz Ministarstva prostora.
Ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, upozoravaju iz ove organizacije, ukrčkaćemo se narednih godina u ekspres loncu koji smo sami napravili.
PROČITAJTE JOŠ:
„Zelene javne površine su pravo svih građana i neophodno je da budu ravnomerno raspoređne, odnosno, najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja. To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama“, navode iz Ministarstva prostora.
Naime, Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj opštini, dok nacrt GUP-a 2041 konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392.000 Beograđana.
Brojke su, kako se navodi, zabrinjavajuće jer brzinom svetlosti idu dalje u crveno, a živimo u trenutku klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći.
„Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama“, podsećaju iz Ministarstva prostora.
Dodaju i da su toplotna ostrva u Beogradu napravila simbiozu u jedno veliko toplotno ostrvo koje je centar grada i Novi Beograd, dok malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari.
Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih pet stepeni u centru grada. Zbog toga je nedopustivo zelenilo tretirati kao prazan prostor za izgradnju i ophoditi se prema njemu kao da ga ima beskonačno i da njegove funkcije ne postoje“, poručuje se u saopštenju.
Iz Ministarstva prostora navode i da je Grad taj koji mora da vodi računa o tome i postavi pravila gradnje investitorima.
„Ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju. Beograd ima odličan plan PGR sistema zelenih površina koji detaljno planira mrežu zelene infrastrukture i njeno povezivanje zarad maksimalne korisnosti građanima i gradu. Ovaj plan je usvojen 2019. godine i predložio je povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12 odsto na 23 odsto, međutim, on je na sednici Skupštine grada izglasan opcionim, te smo tako završili sa devet odsto zelenila, jer investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju“, navodi se.
Stoga pozivaju građane da utiču na Gradsku upravu kako bi ovak plan postao obavezujući, i kako bi se sačuvali parkovi, igrališta, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine.
„Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive“, navode iz Ministarstva prostora i pozivaju na potpisivanje peticije „Bolji gradovi, zdraviji ljudi“ koja se nalazi na njihovom sajtu.
BONUS VIDEO: Hoće li beton pojesti zelenilo u Beogradu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
