0
Da su naši prethodni ministri i ministarke posvetili unapređivanju kvaliteta obrazovanja makar upola pažnje i energije koju su ulagali da postave svoje partijske članove na mesto direktora škola, danas bismo bili na mnogo boljem mestu, kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentarišući najnovije rezultate PISA istraživanja.
On za Danas kaže da smo sada na raskrsnici: ili treba da odlučimo da ćemo ozbiljno da počnemo sa promenama u obrazovanju ili da odlučimo da bar ne gubimo energiju na foliranje, prenosi N1.
Ako 20 godina stojimo u mestu sa PISA rezultatima, a za isto to vreme smo u konstantnim navodnim reformama obrazovanja, da li je red da dignemo ruke i od jednog i od drugog?
– To jeste jedna mogućnost. Možemo da zaključimo da nas građane ne zanima kvalitet obrazovanja koji obezbeđujemo za decu i mlade koji odrastaju u ovoj zemlji i onda bi bilo smisleno da prestanemo da se trudimo. Kao što vi kažete onda bi bilo poštenije i jeftinije da dignemo ruke od obrazovanja i od naše obaveze da obezbedimo kvalitetno obrazovanje našoj deci. Uz to ide i da prihvatimo da nećemo imati smislen odgovor kada nas u budućnosti ta naša deca budu pitala: „Zašto?“ Meni se čini da je bolje da zaključimo da način na koji smo radili u prethodnom periodu nije dobar i da moramo da ga promenimo. Za početak treba da prestanemo da se foliramo da ozbiljno radimo na unapređivanju obrazovanja. Znam da su mnoge inicijative u prethodnim godinama angažovale puno naših stručnjaka i praktičara u iskrenoj želji da se situacija popravi, ali takođe znam da nijedna takva inicijativa nije implementirana na dobar i sistematičan način. U svim tim situacijama je glavna odgovornost bila na osobi koja je bila na poziciji ministra.
Kako komentarišete način na koji je javnost obaveštena o rezultatima poslednjeg ciklusa PISA istraživanja? Da li je cilj da se pred izbore prikrije stvarno stanje?
– Mislim da treba da budemo realni kada su u pitanju političari. Svaka političarka i svaki političar će u predizbornom periodu posebnu pažnju posvetiti slanju pozitivnih poruka, a oni koji su na vlasti će koristiti svaku priliku da stanje u nekom sektoru života prikaže na što pozitivniji način. Psihološki gledano, mogu da razumem potrebu političara koji su na vlasti duže od 10 godina da grozničavo imaju potrebu da ulepšavaju stanje u društvu. Međutim, treba da pravimo razliku između razumljivog ulepšavanja stvarnog stanja i neistina. Za neistine ne treba da imamo razumevanje. Vlada je neistinito prikazala rezultate PISA 2022 istraživanja kada je navedeno da smo ostvarili napredak. To bi bilo sjajno da je tako, ali nije. Tačna informacija je da je kvalitet našeg obrazovanja ostao na istom nivou na kojem je već 20 godina i da mi kao društvo i država obezbeđujemo našoj deci obrazovanje koje je na nezadovoljavajućem nivou. I to ide na našu dušu svih nas odraslih građana. I nikakvo zatvaranje očiju pred tom činjenicom neće nam pomoći. Zato bih pozvao građane da stave prst načelo i da se zapitaju da su zadovoljni ovakvim stanjem u obrazovanje. Ako jesu onda na predstojećim izborima treba da podrže sadašnju vlast, a ako misli da duguju svojoj deci bolje obrazovanje onda treba da glasaju za promene. Ako sadašnja vlast ostane situacija će biti isto loša, a ako promenimo nešto nema garancije da će biti sigurno bolje, ali postoji neka nada.
Šta je Vas očekivano, šta pozitivno, a šta negativno iznenađenje najnovijih PISA rezultata?
– Imajući u vidu da je pandemija “pojela” dve i po godine školovanja dece, mislim da je dobra vest da su postignuća naših učenika ostala na istom nivou. Generacija koja je učestvovala na ovom testiranju je rođena 2007. godine, pošli su u prvi razred 2013. godine i upisali su srednje obrazovanje 2021. To je generacija čije obrazovanje je bilo prilično dezorganizovano u drugoj polovinu sedmog razreda, čitav osmi razred i dobar deo prvog razred srednjeg obrazovanja. Dakle, od devet godina školovanja oni su imali svega šest i po godina redovnog obrazovanja. Ako takve okolnosti nisu generisale negativan efekat, kao što je to bio slučaj u mnogim drugim zemljama, to je dobra vest. Ali, i ovde postoji ono poslovično „ali“.
Zbog čega?
– Ovaj nalaz je istovremeno i iznenađenje. Zato je važno da sprovedemo dodatne analize da bismo razumeli zašto se to desilo. U suprotnom neko bi mogao da dođe do zaključka da, bez obzira u kakvu školu dete ide, kod nas će rezultati biti isti. Onda bi nas to dovelo do pitanja da li kod nas sve ono što se dešava na časovima i školi uopšte ima neki efekat na razvoj ključnih kompetencija (koje meri PISA). Ako se obrazovna postignuća naših učenika ne menjaju uprkos tome što su izgubili dobar deo redovnog školovanja, da li se onda uopšte radi o obrazovnim postignućima ili bi deca imala iste rezultate i da ne idu u školu. Zato je važno da se ozbiljno analiziraju rezultati ove PISA studije da bismo dobro razumeli poruke koje se u njima kriju da bi znali kako da krenemo ka unapređivanju obrazovanja.
Koji nalazi treba najviše da nas brinu?
– Mene veoma brinu dva nalaza koja su ostala van pažnje javnosti. Prva se odnosi na činjenicu da je povezanost između socio-ekonomskog stanja porodice iz koje dolaze učenici i njihovih obrazovnih postignuća postala jača u odnosu na prethodne godine. To znači da je nepravednost u našem obrazovanju postala veća. U svim prethodnim ciklusima mi smo imali pravedniji obrazovni sistem u odnosu na OECD zemlje. To nam je bila jedna mala prednost u odnosu na te zemlje. Međutim, sada se pokazuje da su šanse dece iz siromašnijih porodica u našem obrazovanju lošije nego što su bile ranije. To je po meni veoma zabrinjavajući nalaz. To znači da naš obrazovni sistem ovu decu „pušta niz vodu“ umesto da im obezbedi šansu da kroz kvalitetno obrazovanje izađu iz takozvanog „začaranog kruga siromaštva“. Dugoročno gledano to može da ima veoma velike društvene posledice koje će se sve teže rešavati. Drugi nalaz se odnosi na činjenicu da je 38 do 40 odsto naših učenika na uzrastu 15 godina funkcionalno nepismeno.
Kakve posledice to ima po njih, njihovo obrazovanje i dalji život?
– Sve studije koje su analizirale obrazovnu i profesionalnu sudbinu takvih učenika su pokazale da se oni suočavaju sa ozbiljnim teškoćama da završe srednju školu, retko upisuju fakultete, a i kada ih upišu ne uspevaju da ih završe (osim ako fakulteti ne snize drastično svoj kvalitet), da teško nalaze posao na tržištu rada, a kada ga nađu to je posao koji ne obezbeđuje platu dovoljnu za pristojan život i da je rizik od gubitka čak i takvog posla jako visok. U razumevanju ovog nalaza treba da uzmemo u obzir da među funkcionalno nepismene verovatno treba da uključimo i oko 15 odsto mladih koji napusti školovanje do uzrasta od 15 godina. Kada bi njih uključili to bi značilo da je skoro 50 odsto mladih funkcionalno nepismeno. Kada izvedemo grubu računicu ulaganja u devet godina školovanja ove dece dolazi se do sume od oko 800 miliona evra. Sa tolikim ulaganjem i devet godina rada sa ovom decom naš obrazovni sistem ne uspeva da ih dovede do minimalnog nivoa funkcionalne pismenosti. To je po meni veoma veoma zabrinjavajući nalaz. Samo želja da izbegnem neku dramatizaciju me sprečava da iskoristim neke teže reči, ali pozivam čitaoce da to urade sami za sebe.
Dakle, 800 miliona evra je uloženo u devet godina školovanja učenika koji su funkcionalno nepismeni?
– Tako je. To je čak i za našu zemlju ogromna investicija. Za sve nas je jako važno da utvrdimo kako nam se to dešava. Pri tome, neko bi mogao da pomisli da je PISA kriterijum za funkcionalnu pismenost postavljen nerealno visoko. Bilo bi dobro da je to tako. Međutim, to nije slučaj. Pogledajte zadatak (ispod prim.aut.) koji treba da reše učenici koji su dostigli minimalni nivo funkcionalne pismenosti i zapitajmo se da li je zaista nemoguće da nam devet godina školovanja nije dovoljno da skoro svako dete može da reši zadatak.
Kao razvojni psiholog bio bih spreman da rizikujem sve svoje diplome ako mi neko uverljivo dokaže da je nemoguće da obrazovanje obezbedi da skoro sve mlade osobe uzrasta 15 godina dovedemo do nivoa da razumeju i reše ovakve problemske zadatke. To su važna pitanja koja sebi treba da postavimo. Pri tome želim da naglasim da nije problem ova ogromna suma novca. Znamo da treba da se investira još više sredstava jer je Srbija među zemljama koja najmanje ulaže u obrazovanje. Međutim, veća ulaganja neće imati pozitivan efekat ako kvalitet obrazovanja ne podignemo na mnogo viši nivo.
Ovde se vide efekti osnovnog obrazovanja, budući da su testirani đaci koji su na početku srednjoškolskog obrazovanja.
– U našoj zemlji najveći broj učenika uzrasta 15 godina se nalazi u prvoj godini srednjeg obrazovanja. Zbog toga možemo da kažemo da PISA istraživanje u našim uslovima najviše govori o kvalitetu osnovnog obrazovanja. Ali kada govorimo o pravednosti obrazovanja i činjenicu da novi nalazi pokazuju da deca iz siromašnih porodica dobijaju manje kvalitetno obrazovanje nego ranije, onda ne treba da zanemarimo i važnost predškolskog obrazovanja. U mnogim zemljama predškolsko obrazovanje ima posebno važnu ulogu da omogući deci iz siromašnih porodica da na početku osnovnog obrazovanja imaju istu ili sličnu startnu poziciju kao druga deca. Iz tog razloga bi bilo važno da u analizu razloga najnovijih nalaza PISA istraživanja uključimo i kvalitet predškolskog obrazovanja.
Često se nadležni hvale rezultatima u TIMSS istraživanju u kojem su naši učenici četvrtog razreda osnovne škole iznad međunarodnog proseka. Da li je pogrešan zaključak da nešto ozbiljno ne štima na nivou predmetne nastave u osnovnoj školi ili je problem i razredna?
– To je odlično pitanje. Kao što se ponavlja u više ciklusa TIMSS istraživanja u Srbiji, naši učenici na kraju četvrtog razreda osnovne škole su na istom nivou kao njihovi vršnjaci iz Hrvatske i Slovenije. To znači da naši učenici na početku petog razreda, kada su na uzrastu od 10 godina, startuju sa istog nivoa kao učenici u Hrvatskoj i Sloveniji. Međutim, pet godina kasnije (kada učestvuju na PISA testiranju) naši učenici deluju kao da su jednu ili jednu i po godinu manje školovanje u odnosu na svoje vršnjake u Hrvatskoj i Sloveniji. Iako se TIMSS i PISA istraživanja donekle razlikuju po onome što ispituju, verujem da to ne može da bude odgovor na ovo pitanje. Meni se čini da ovi nalazi veoma jasno ukazuju da važan uzrok za nezadovoljavajuće rezultate na PISA istraživanju u najvećoj meri imaju veze sa predmetnom nastavom u višim razredima osnovne škole. S obzirom da je predmetna nastava u srednjim školama dosta slična predmetnoj nastavi od 5. do 8. razreda, to znači da je nada da bi srednje obrazovanje moglo da ispravi probleme koji nastaju u višim razredima osnovnog obrazovanja na veoma tankim nogama.
Ne možemo da izbegnemo pitanje čija je odgovornost za ovakve rezultate. Trenutni ministar prosvete nije direktno odgovoran jer PISA meri efekat školovanja iz vremena kada on nije bio na funkciji. Ali čini se da je ovde jasna odgovornosti iste koalicije koja je već deceniju na vlasti.
– Prosečni vek trajanja naših ministara obrazovanja je oko dve godine. Za to vreme nijedan ministar, makar bio i najveći svetski stručnjak u domenu obrazovanja i upravljanja, ne bi mogao ništa smisleno i korisno da uradi. Međutim, mi imamo već više od 10 godina manje-više istu vlast i njihova odgovornost je ogromna. Njihova odgovornost je što nisu omogućili više vremena različitim osobama koje su vodile Ministarstvo prosvete, njihova odgovornost je što nisu obezbedili kontinuitet i kvalitet obrazovne reforme, njihova odgovornost je što je značaj obrazovanja marginalizovan da bi se promovisala lična lojalnost političkim liderima na vlasti, njihova odgovornost je što je status nastavnika i nastavničke profesije u toj meri degradiran i srozan da mladi ne žele da se bave tom profesijom. Njihova odgovornost leži u tome što ulažu ogromnu energiju da zamaskiraju problem i stvore nerealno ulepšanu medijsku sliku, umesto da se bave realnim problemima. Na to treba dodati i odgovornost postojeće vlasti za širenje najnižih vrednosti kroz promovisanje rijaliti programa, huligana, kriminalaca i drugih sličnih osoba koji ne bi smeli da budu ugledni u nekom pristojnom društvu.
Da li ima odgovornosti onih koji su upravljali obrazovanjem pre sadašnje vlasti?
– Naravno da ima. Međutim, oni su već platili političku cenu svoje loše uprave i oni za nas nisu više relevantni. Iz tog razloga pitanje odgovornosti nekih starih vlasti nije relevantno za nas građane jer oni trenutno ne upravljaju našom državom, niti mogu da budu odgovorni za lošu politiku i nezadovoljavajuće stanje u obrazovanju. To mogu da razumem kao manevar sadašnje vlasti da nas zavara da ne postavimo pitanje njihove odgovornosti, ali verujem da svaki roditelj zna u kakvu školu ide njegovo ili njeno dete i da nikakav marketing ne bi mogao da zavara razumnog roditelja.
Pročitajte još...
Zašto bismo plaćali skupo učešće u međunarodnim istraživanjima poput PISA ako nijednu pouku do sada nismo izvukli, a sada vidimo i da se rezultati predstavljaju s ciljem da se suština sakrije?
– Iako taj rezon ima smisla mislim da bi to bila velika greška. Ako imate problem sa visokim pritiskom i ne uzimate terapiju, da li je rešenje da prestanete da merite krvni pritisak ili da se uozbiljite sa terapijom? Bez međunarodnih testiranja postojala bi opasnost da ne sagledamo turobnu stvarnost našeg obrazovanja. Zatvaranje očiju i zavaravanje se nikada nije pokazala kao dobro rešenje za stvarne probleme. Pored toga, zamislite kakav bi se tek otvorio prostor za političare da nas ubede da imamo najbolje obrazovanje na svetu.
Koja je poruka koju treba da izvučemo iz globalnih PISA rezultata?
– Mislim da je važno da posvetimo pažnju da je posle pandemije obrazovanje u mnogim zemljama u krizi i da se mnoge zemlje ozbiljno bave problemom obrazovanja. Srbija je, kao i mnoge druge evropske zemlje, lepa zemlja sa bogatom kulturnom baštinom. Posebno nama koji živimo u njoj. Međutim, ni mi ne ležimo na zalihama nafte ili zlata pa da možemo da živimo dobro od prirodnih sirovina koje su na ceni. Mi nemamo, kao i mnoge druge zemlje, bolji resurs od ljudi koji bi bili dobro obrazovani. Finska je to shvatila početkom osamdesetih i zato je za njih kvalitetno obrazovanje prioritet. Mi taj stav treba da kopiramo od Finaca i da se ozbiljnije i pametnije pozabavimo stvaranjem škola koje će biti interesantnije deci i u kojima će sva deca postati visoko kompetentna i škola u kojima će nastavnici biti zadovoljni i ponosni zato što su nekim novim klincima omogućili da budu bolji i uspešniji ljudi u budućnosti.
